Biološki fakultet o Deliblatskoj peščari: Obnova mora biti zasnovana na zaštiti biodiverziteta

Obnova, nakon požara, Deliblatske peščare mora biti zasnovana na zaštiti biodiverziteta, saopštio je danas beogradski Biološki fakultet.

Ukazali su da obnova ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, „već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta  prioritet“.

Deliblatska peščara nije šumsko, već područje sa jedinstvenim mozaikom peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema, podsetilli su.

Naveli su da cilj sanacionih mera ne sme biti vraćanje šumskih površina „samo po sebi“, već uspostavljanje i održavanje prirodnog odnosa između šumskih, stepskih i peščarskih ekosistema, uz očuvanje njihove ukupne biološke i predeone raznovrsnosti.

„Požar je već napravio ogromnu štetu; pogrešna sanacija bi mogla napraviti dodatnu“, piše u saopštenju.

Zbog toga, kako su ukazali, oporavak područja treba iskoristiti kao priliku da se njegova zaštita vrati osnovnom cilju zbog kojeg je Specijalni rezervat prirode i ustanovljen – očuvanju jedinstvenog prirodnog mozaika staništa i jedinstvenog biodiverziteta Deliblatske peščare.

Program revitalizacije treba da izradi nezavisan multidisciplinarni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti biologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih disciplina, naveli su.

Mora biti predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva, ukazali su.

Deliblatska peščara je, kako su naveli, jedno od najznačajnijih područja za očuvanje biodiverziteta u Srbiji, čija vrednost daleko prevazilazi nacionalne okvire. 

Ekološke posledice požara mogu dugoročno uticati na vrste, staništa i ekosisteme, kao i na očuvanje i funkcionisanje jednog od najvrednijih prirodnih područja Srbije, navodi se.

U saopštenju piše da je požar već naneo ozbiljnu štetu živom svetu, kao i njihovim prirodnim staništima. 

„Stvarne razmere posledica biće moguće utvrditi tek nakon potpunog gašenja požara i detaljne terenske procene“, navodi se.

Pored ekstremno nepovoljnih vremenskih prilika, potrebno je ispitati i druge faktore koji su mogli doprineti nastanku i nekontrolisanom širenju požara, napomenuli su.

To uključuje sastav i strukturu antropogeno formiranog šumskog pokrivača, stanje i održavanje protivpožarnog sistema, kao i pravovremenost i efikasnost reakcije u prvim fazama požara, dodaje se.

Ta analiza treba da bude stručna, transparentna i zasnovana na proverljivim činjenicama, kako bi se utvrdile slabosti sistema i smanjio rizik od ponavljanja sličnih događaja. 

Poznato je da su požari u Deliblatskoj peščari bili relativno česti i u prošlosti, povremeno i velikih razmera (posebno 1996. i 2007. ), ali nikada nisu imali prostorni obuhvat, trajanje i posledice kao ovogodišnji. 

Stoga je neophodna temeljna procena i revidiranje dosadašnjih koncepata i prakse upravljanja i gazdovanja ovim područjem (…), navodi se.

Nakon gašenja požara, prioritet treba da bude sveobuhvatna procena nastale štete i izrada Programa revitalizacije Deliblatske peščare, dodaje se.

Smatraju da taj program ne sme da ponovi pristupe u kojima su ekonomski interesi imali prednost nad očuvanjem prirodnih ekosistema.

Obnovu je potrebno zasnovati na savremenim ekološkim principima i usmeriti ka vraćanju Deliblatske peščare njenom izvornom ekosistemskom okviru, dodaje se.

Pored analize efekata požara i neadekvatnog upravljanja ovim prirodnim dobrom, analiza treba da obuhvati i procenu uticaja postojećih i planiranih vetroparkova, kao i drugih privrednih i infrastrukturnih projekata „realizovanih ili planiranih u neposrednom okruženju Deliblatske peščare“, navodi se.

Njihovi uticaji ne mogu se posmatrati izolovano od požara i drugih faktora koji istovremeno deluju na ovaj osetljivi ekosistem, dodaje se.

Važno je, kako je ukazano,  i da program revitalizacije bude predmet otvorene i transparentne javne rasprave, uz aktivno učešće naučne i stručne zajednice, zainteresovanih građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Iza saopštenja stoje dekan Biološkog fakulteta  Ljubiša Stanisavljević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu Srđan Rončević, Direktor depratmana za biologiju i ekologiju Goran Anačkov i još desetak profesora.