Alfred Granas, nemački ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH), izjavio je da postoji sumnja da bh. političari iskreno ne žele evropski put zemlje, ocenivši da ono što svakodnevno rade nije u skladu s onim što govore.
Granas je rekao da bi građani mogli da biraju političare koji će BiH stvarno voditi ka Evropi, upozorivši da zbog nesprovođenja reformi neće biti novca za brojne projekte.
„Oni taj novac oduzimaju ljudima u ovoj zemlji. Oduzimaju ga bolnicama, putevima, školama, penzijama i šalju ga Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Ja to ne razumem“, rekao je Granas u intervjuu za bajalučke “Nezavisne novine”.
On je ocenio da to treba da ponuka ljude u BiH da se zamisle – šta rade političari koji nisu u stanju da donesu ne baš tako teške reformske odluke da bi dobili evropski novac?
Govoreći o izboru novog visokog predstavnika u BiH, nemački ambasador je naveo da su u toku intenzivni napori da se to pitanje reši, dodavši da zvanično imaju dva kandidata – italijanski i francuski, ali da sve ukazuje da ni za jednog neće biti konsenzusa unutra članica Upravnog odbora za sprovođenje mira u BiH (PIC).
“Za nas je jasno da budući visoki predstavnik mora biti evropski kandidat, dakle iz države članice EU. U toku su intenzivni napori, u koje se sada veoma snažno uključila i Nemačka, kako bi se ova situacija rešila i kako bi uskoro bio predstavljen zajednički evropski kandidat koji nije nijedan od ova dva sadašnja kandidata”, naglasio je Granas.
Odranije je saopšteno da je Italija predložila Antonija Zanardija Landija, koji ima podršku i Sjedijenih Američkih Država, dok je francuski kandidat Rene Trokaz, čiju nominaciju podržavaju Francuska, Nemačka i Velika Britanija.
Nemački ambasador nije mogao precizirati kada će biti postignuta saglasnost o novom visokom predstavniku, navodeći da je reč o pregovaračkom procesu i da takve stvari uvek najbolje funkcionišu kada se o njima ne raspravlja previše javno.
Granas je naglasio da u Upravnom odboru PIC-a poostoji konsenzus o tome da je institucija visokog predstavnika i dalje potrebna BiH, kao i da “bonska ovlašćenja” treba da budu korišćena samo onda kada više nema drugog izlaza iz situacije koja ugrožava stabilnost te zemlje.
“Ne može se sve rešavati ‘bonskim ovlašćenjima’. Ovde političke elite ipak moraju same donositi najveći deo odluka, kroz dijalog i pronalaženje konsenzusa ili većine”, istakao je on.
Dodao je i da se interes SAD se promenio i da je njihova pažnja sada više na ekonomiji i investicijama, a mnogo manje na izgradnji države BiH.
“To je i zvanična politika – da se time više ne žele baviti, pa je samim time prirodno da im je prihvatljivija nešto ograničenija ili uzdržanija uloga visokog predstavnika. Evropljani su, u različitoj meri, i dalje veoma zainteresovani za to”, naveo je nemački ambasador.
Prema njegovim rečima, “možda više nije reč o izgradnji države, ali visoki predstavnik može igrati važnu ulogu kao stabilizujući faktor u procesu evropskih integracija”, dodavši da je to ono što zanima Evropljane zanima – da se taj proces nastavi i da se ide napred.
Naglasio je da visoki predstavnik neće biti potreban BiH kada kada pristupni ugovor zemlje u EU bude u potpunosti ispregovaran.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.