Pariz dobio svoj prvi butik posvećen – puteru

Spoj elegantnog pariskog hleba i kroasana s puterom sada ima i – izlog.

„Le Butter Shop“ koji se predstavlja kao prvi pariski butik posvećen isključivo puteru, otvoren je prošlog meseca nedaleko od Ajfelove kule, sa 30 vrsta putera malih porodičnih proizvođača u Bretanji, dolini Loare i severnoj Francuskoj.

Prosečan Francuz pojede oko osam kilograma putera godišnje, kaže Ministarstvo poljoprivrede. To je takoreći najviše u svetu. Pa ipak, dom Šanela i Diora drži stopu gojaznosti znatno ispod proseka za bogate zemlje — 14 odsto, u poređenju sa prosekom od 19 odsto za razvijene zemlje koje čine Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U novom butiku, kupci probaju kašičicom puter pre nego što kupe bilo koji – od komadića od 10 grama do kilograma: klasičan, zatim s ljutikom, biberom, morskim algma, divljim belim lukom, finim biljem i limunom sa zelenom paprikom.

Na slatkom kraju ponude: puter s vanilom, malinama, jagodama i čokoladom.

„Većina ljudi ne očekuje da će im se svideti puter od maline ili čokoladni puter“, rekao je vlasnik Ervan Leo (34), ali „kada ga probaju, tada jednostavno uskliknu“.

Leo, koji vodi i posao degustacije vina, rekao je da „puter treba koristiti kao vino, da bi obrok bio bolji, a cilj nije da se napijete/najedete“.

Mehrin Himajat (25) i Salman Bin Ehsan (27) iz Dablina, Irska — zemlje poznate po bogatom puteru zlatne boje — videli su video snimke prodavnice kod kuće u Dablinu, Irska i došli u Francusku.

Aleksandra Inkolano, 36-godišnjakinja koja živi blizu Pariza, došla je u prodavnicu sa zadatkom: „Udajem se u subotu i imaću centralni sto sa sirom“, a „videle sam na Instagramu da imaju mnogo odličnih putera i pomislila da bi to moglo biti nešto posebno za moje goste – malo iznenađenje“.

Reputacija francuskog putera takođe privlači posetioce koji profesionalno rade s hranom.

„Znam da u Francuskoj postoje neki od najboljih putera, ali nikada ih nisam probao“, rekao je Aleksandar Balaban, 31-godišnji estonski kuvar koji radi u Norveškoj. „Radim u Norveškoj, oni posebno vole slan puter, a prijatelj me je zamolio da mu donesem i malo francuskog“.

Vlsnik radnje Leo je rekao da je tajna uživanja u masnom puteru „biti kao Parižani: mnogo šetati i biti umeren, a dnevno ne pojedemo više od četiri ‘tartina’ “ – francuskih sendvič kojima je putrer glavni premaz.

Degustacija putera funkcioniše kao degustacija vina, rekao je on: „Morate da zagrabite kašikom, prislonite je i na nepce, i na jezik, mora se malo otopiti, a onda će ukusi početi da se javljaju jedan po jedan“.

„Italijani su za maslinovo ulje, a mi za puter“, rekao je Leo i: „Učimo kako da se usavršimo“.

Supermarketi u susedstvu daju rečnik putera: „beurre doux“, „demi-sel“ i „beurre salé“, ponekad posut kristalima soli. Pekari ga umešaju u kroasane, kuvari ga mute ​​u sosove.

Puter je masnoća francuskog severa i zapada koji proizvode mlečne proizvode, a pre svega Bretanje.

So ga konzervira pre hlađenja, a izuzeće Bretanje od „gabela“ – starog francuskog poreza na so, održalo je bretonski puter soljenim dok je u većem delu zemlje ostao nesoljen.

Nasleđe živi u palačinkama, slanom karamelu i „kuinj-amanu“ čiji taj bretonski naziv znači „kolač od putera“.

Leovi proizvođači prave puter od mleka odabranih krava i mleka sa višim sadržajem masti jer dodatna dva ili tri odsto masnoće, rekao je Leo, „zaista prave ogromnu razliku“.

Mala prodavnica je privukla publiku putem društvenih medija i sada ima četiri zaposlena.

„Od prvog dana je bilo ludo“, rekao je Leo. „Većina ljudi dolazi sa željom da proba jedan ili dva putera, a na kraju probaju 25 jer su jednostavno radoznali“.

Sledeći stiže puter sa ukusom – kroasana, i možda i ljubičica.

„Ovo nema granice“, rekao je Leo.