Dekan Šumarskog fakulteta: Obnova Deliblatske peščare neće početi odmah, prvo procena štete

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić rekao je danas da obnova Deliblatske peščare neće početi odmah, i da je potrebna prvo procena štete i stabilizacije terena.

Stajić je za RTS ocenio da će za obnovu Deliblatske peščare biti potrebne godine, a za pojedine delove šumskog ekosistema i decenije, a da prvo moraju da se uklone oštećena stabla i napravi detaljna procena štete.

Kazao je da je požar koji je zahvatio više od 3.500 hektara Deliblatske peščare i dalje nije u potpunosti zaustavljen, a gašenje otežavaju jak vetar, peskovito tlo, gusto rastinje i izuzetno nepristupačan teren. Sa vatrenom stihijom bore se stotine ljudi, uz pomoć helikoptera i aviona.

Kada bude ugašeno i poslednje žarište, međutim, počeće dugotrajan proces obnove jednog od najznačajnijih prirodnih područja u Srbiji. Pred strukom i nadležnima biće pitanje kako obnoviti šumu, šta prepustiti prirodnoj regeneraciji, a gde pristupiti pošumljavanju.

Stajić je istakao da prvi korak mora biti detaljna procena stanja na terenu.

Ukazao je da nakon gašenja požara opasnost neće odmah nestati. Pojedina žarišta mogu ponovo da se aktiviraju, a polusuva i oštećena stabla predstavljaju dodatni rizik i za zdrave delove šume.

„Još uvek postoje ozbiljne opasnosti da će se ponovo pojaviti mali požari na pojedinim mestima. Nakon toga je potrebno proveriti svako to poluspaljeno drvo, a gorivi materijal koji je ostao, suva stabla, polusuva stabla, trebalo bi polako da se uklanjaju“, kazao je Stajić.

Oštećena stabla bi mogla postati žarište za pojavu i širenje insekata, pre svega potkornjaka, koji napadaju oslabljena stabla i mogu ugroziti okolne zdrave šume.

Pre bilo kakve obnove neophodno je, kako je rekao, utvrditi stepen oštećenja na svakoj površini.

„Potrebno je sa stepenom oštećenja, sa ostacima, detektovati zatečeno stanje i na bazi toga ući u pripremu za sanaciju tog područja“, rekao je on.

Dodao je da bi prerano pošumljavanje moglo da bude i kontraproduktivno i da je neophodno da se sačeka da se zemljište stabilizuje, da se pesak ohladi i da počne prirodna revitalizacija.

„Sve zavisi od jačine požara i od toga šta je ostalo posle tih požara. Sva ta polusuva, izgorela, poluzgorela stabla moraju se ukloniti i poseći“, kazao je Stajić.

Dodao je da se mora detektovati stepen njihovog intenziteta, štete od požara, a zatim sve ono što je po zemlji ukloniti i sačekati da se zemljište smiri, da se pesak ohladi, da se polako revitalizuje.

Brzina obnove, po rečima Stajića, zavisiće od toga koji je deo ekosistema uništen, a najbrže će se oporavljati travnate i prizemne formacije, zatim žbunasta vegetacija, dok će za povratak šumskog ekosistema biti potrebno znatno više vremena.

„Prizemna vegetacija i travnate formacije mogu to relativno brzo. Taj proces bi se sastojao od prirodne revitalizacije na onim mestima koja su najbolje očuvana, a na onim mestima gde ima malo trave i zelenila, tu bi se mogao raditi neki podsticaj prirodnoj revitalizaciji, dok na onim mestima gde je to sasvim uništeno i gde dolazi šumska vegetacija, tu bi morali raditi pošumljavanje“, kazao je Stajić za RTS.

Stajić je ocenio da će za travnatu i žbunastu vegetaciju biti potrebno nekoliko godina, dok bi se mlada bagremova šuma mogla formirati za pet do deset godina. Borovim šumama bi bilo potrebno oko deset do dvadeset godina.

Dodao je da bi povratak celog ekosistema u stanje pre požara mogao da traje znatno duže.

Poseban izazov bio bi izbor vrsta koje mogu da podnesu sve ekstremnije klimatske uslove.

Stajić je naveo da se na Šumarskom fakultetu već analizira koje bi vrste mogle biti pogodne za pošumljavanje do kraja ovog veka.

„Iznenađujuće je da sigurno neke vrste drveća koje se sada koriste u takve svrhe neće biti u stanju da odgovore na ove uslove i neće moći da se adaptiraju“, upozorio je Stajić.

Ukazao je da bor, iako je među vrstama koje su najosetljivije kada je reč o požarima, ima i značajnu prednost jer može da opstane na veoma teškim staništima.

„Bor je takva vrsta da može da uspeva na najgorim, najtežim staništima gde nijedna druga vrsta, pa čak ni druga kultura, ne može da uspe“, istakao on.

Dodao je da će prilikom budućeg pošumljavanja biti neophodno pažljivo proceniti koje vrste mogu da izdrže ekstremne uslove koji vladaju u Deliblatskoj peščari.

Stajić je kazao da je najvažnije to što nije bilo ljudskih žrtava požara i što su objekti okolnog stanovništva ostali sačuvani.

„Posledice svega ovoga će biti velike za ekologiju, za ekonomiju, za šumarstvo, za sve pojedince koji se tamo nalaze, ali i za celo društvo“, rekao je Stajić.