Odbor Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su danas predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, u delu koji se odnosi na budežete Ministarstva privrede, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva trgovine i Ministarstva turizma i omladine.
Usvojeni su i izveštaji o radu Ministarstva privrede za period od 1. aprila do juna 2026. i Ministarstva turizma i omladine od janura do marta 2026, kao i izveštaji o stanju postupaka privatizacije za april, maj i jun 2026. godine koje je podnelo Ministarstvo privrede.
Dnevni red sednice Odbora dopunjen je raspravom o predloženom rebalansu ovogodišnjeg budžeta koji je objavljen na portalu Skupštine samo pola sata pre početka sednice, što su zamerili predstavnici opozicije sa obrazloženjem da nije bilo dovoljno vremena da se analizira taj dokument.
Predlogom rebalansa za Ministarstvo privrede predviđena su sredstva od 42,6 milijardi dinara, što je uvećanje od 3,7 milijardi (9,71 odsto) u odnosu na inicijalni budžet za 2026. godinu.
Od značajnijih dodatih sredstava u predlogu, prema rečima pomoćnika ministra finansija Ognjena Popovića, predviđena su sredstva za ulaganja u projekte od posebnog značaja od dve milijarde dinara, zatim sredstva za podršku realizaciji međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo u iznosu od 2,2 milijarde i za podršku razvoju poslovne infrastrukture u iznosu od 559 mliona dinara.
Za Ministarstvo rudarstva i energetike opredeljena sredstva rebalansom su 25,1 milijarda dinara, što je povećanje od 1,584 milijardi dinara (6,72 odsto) u odnosu na usvojeni budžet.
Najznačajniji iznos iz rebalansa namenjen je formiranju obaveznih rezervi nafte, derivata nafte i gasa u iznosu od 1,243 milijarde dinara i za izradu projektno-tehničke dokumenatcije za hidroelektranu Đerdap 3 u iznosu od 567 miliona dinara.
Za Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine rebalansom su planirana sredstva od 1,435 milijardi dinara koja su smanjena za 64 miliona dinara.
Za Ministarstvo turizma i omladine planirana sredstva rebalansom su 6,463 miliajrdi dinara, što je povećanje od 1,087 milijardi u odnosu na inicijalni budžet.
Dodatna sredstva za to ministartvo namenjana su podsticajima unapređenja kvaliteta usluga hotelskog smeštaja u iznosu od 1,154 milijardi, kao i sredstva za podršku lokalnim samoupravama za sprovođenje „omladinske politike“ od 190 miliona.
Poslanik Branko Pavlović (Mi- glas iz naroda) zamerio je Ministarstu privrede koje nije navelo u Izveštaju o radu iznose pomoći malim i srednjim preduzećima, kao i što nije iznelo argumente pri davanu mišljenja za prodaju akcija „Energoprojekta“ po nižoj ceni od 32 miliona evra nego što je bila 2017. godine.
„Ministarstvo finansija je odlučilo da proda svoje akcije i dovelo sve druge akcionare u poziciju da većinski vlasnik te firme sada ima pravo prinudnog otkupa po izuzetno niskoj ceni. Mogli ste da navedete argumente na osnovu kojih ste dali mišljenje, pre donošenja odluke Ministarstva finansija“, rekao je Pavlović.
Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) rekao je da je krajnje neozbiljno i nedgovorno da se na sednici raspravlja o reblansu budžeta koji je stavljen na e-portal pola sata pre početka sednice Odbora jer nije bilo dovoljno vremena ni da se pročita, a još manje anlizira taj materijal, a da bi bilo normalno da za to postoji bar nekoliko nedelja.
Naglasio je da je za Ministarsvo privrede predviđen najveći rashod za investicije stranim firmama, preko 23 milijarde dinara.
Kako se te pare troše vidi se, kako je rekao iz izveštaja Ministarstva u kome je navedeno da su u periodu april-maj 2026. godine dodeljeni ugovori za nekoliko firmi od kojih je samo jedna domaća i pripada MK grupi.
„Ukupno je dodeljeno 50,7 miliona evra i očekuje se da će se otvoriti 1.040 radih mesta, što znači 50.000 evra po radnom mestu“, rekao je Nikezić.
Istakao je da je to skoro pet godišnjih plata radnika, a da su u periodu januar-mart zaključena dva ugovora o dodeli podsticaja Karneksu i stranoj firmi Libra Development. Njima je, kako je naveo, odobreno 31,2 miliona evra za 30 radnih mesta, što znači da je kao podsticaj dato milion evra po radniku.
„Možda je to greška (štamparska), ali ako nije voleo bih da čujem koga smo zaposlili za milion evra, kao da je svaki od zaposlenih Tesla i toliko će znanja i razvoja da donese zemlji“, rekao je Nikezić.
Dodao je da se godišnje „šačici stranih investitora“ godinama daje po 200 miliona evra, umesto da se daje hiljadama domaćih preduzeća jer se „ne može očekivati rast na osnovu jedne ili dve strane investicije što se nigde nije desilo“.
Rast zemlje i standarada građana zavisi, kako rekao, isključivo od domaćih investicija koje će koristiti domaće resurse i zapošljavati domaće radnike, a zarađeni novac ponovo reinvetsirati, umesto iznositi iz zemlje.
„Da je za 2.000 domaćih firmi dodeljeno po 100.000 evra, može se zamisliti kakav bi to bio efekat na zapošljavanje, izvoz i investicije. Govori vam to, ne samo SSP, već i Fiskalni savet, da nema rasta bez domaćih investicija“, istakao je Nikezić.
Ukupne domaće investicije su, prema njegovim rečima, pale ispod vrednosti koliko fizička lica ulože u kupovinu stanova, što je, kako je ocenio „mizerno“.
Nikezić je naglasio da je rebalansom opredeljeno dve milijarde dinara za autobusku stanicu u Beogradu i dve milijarde za Ekspo i upitao kakve veze ima Ministarstvo privrede sa autobuskom stanicom i da li je budžet Grada „toliko razoren da mora da se dotira preko Ministarstva privrede za izgradnju stanice“.
Istakao je da je ugrožena energetska bezbedenost zemlje jer je „sistem havarisan, proizvodnja uglja je prema izveštaju za 2024. godinu za 24 odsto manja nego 2011. godina, a prozvodnja struje 17 odsto manja nego pre 15 godina“.
„Mi danas imamo struju samo zato što se uvozi za trećinu potreba, a nizak vodsotaj Dunava je najviše ugrozio uvoz uglja baržama iz Indonezije, umesto da koristimo sopstveni iz ‘Kolubare’. Prozvodimo struju sa iskorišćenošću kapaciteta, manjim od 50 odsto, što je neisplativo i neće se rešiti kozmetikim promenama i zato insistiramo da se uvede vanredno stanje u energetski sektor i imenuju profesionalni rukovodioci u Elektroprivredu Srbije umesto raznih Grčića“, rekao je Nikezić.
Dalibor Jekić (SSP) naglasio je da postoje velike regionalne razlike u razvoju i da se dosadašnjom politikom ne može zaustaviti iseljavanje.
„Zabrinajvajuće je kada se uporedi stepen razvoja regiona u odnosu na Beograd. Predsednik Republike se setio posle 14 godina i kontatovao da je beogradski region dramatično razvijeniji od ostatka Srbije i to za 69 odsto iznad proseka zemlje, a region Vojvodine je osam odsto manje razvijen od tog proseka“, rekao je Jekić.
Naglasio je da je za regionalni razvoj u budžetu Srbije izdvojeno samo 0,001 odsto sredstava, a da Zakon o regionalnom razvoju propisuje obavezu se te razlike smanjuju.
Predsednik Odbora Dušan Bajatović je, obraćajući se Nikeziću, rekao da se subvencije ne vezuju isključivo za radno mesto.
„Nije svako ulaganje vezano za radno mesto, postoje i drugi kriterijumi. Ne može 100 mesara da zameni Karneks“, ocenio je Bajatović.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.