Forbs Srbija: Na svaki uloženi dinar u Ekspo država bi dobila 1,91 dinar pokazuju procene stručnjaka

Ulaganje države Srbije u projekat specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027 u Beogradu iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos – 3,82 milijarde, što znači da bi na svaki uloženi dinar država dobila 1,91 dinar, pokazuje Studija ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja EXPO 2027, konsultantske kuće Luis Berger, objavio je danas Forbs Srbija.

Forbes Srbija je imao uvid u najvažnije podatke iz ovog dokumenta, koji je dostavljen državi, a uskoro bi trebalo da bude predstavljen javnosti, ali kako je navedeno, reč je o projekcijama, a u kojoj meri je procena realistična, biće jasnije kada prođe period koji je obuhvatila studija.

Kako je precizirano, pri izradi studije u obzir nije uzet samo period od početka priprema za Ekspo 2023. godine do završetka samog događaja u avgustu 2027. godine, već je u projekciju uticaja ušao i period od 10 godina nakon završetka manifestacije, odnosno do 2037. godine, što se tretira kao standardni i relevantan vremenski okvir za procenu efekata realizacije projekata ovog tipa.

U studiji se procenjuje da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije, 1,83 milijarde evra, s tim što će manji deo od oko 500 miliona evra privatne kompanije uložiti pre Ekspa, a ostatak posle događaja.

Proračun studije je da će tih „zajedničkih“ 3,8 milijardi evra ulaganja omogućiti, putem direktnih, indirektnih i indukovanih efekata, da se stvori tzv. dodata vrednost za ekonomiju Srbije od 9,1 milijarde evra do 2037. godine.

Kako je objašnjeno, direktne efekte donose, primera radi, ulaganja u izgradnju kompleksa u vidu plaćanja izvođačima radova, a u ovoj grupi su i izdvajanja za održavanje kompleksa tokom njegove eksploatacije, kao i potrošnja turista tokom posete Ekspu i nakon njega kada budući kompleks bude funkcionisao kao sajam.

Kada je reč o indirektnim efektima oni bi došli posredstvom plaćanja dobavljačima za nabavke materijala za gradnju, angažovanjem kompanija koje će opsluživati Ekspo kompleks godinama nakon manifestacije (obezbeđenje, čišćenje i dr.), kao i putem ulaganja privatnih kompanija, na primer hotela i drugih biznisa u usluge koje pružaju ili proizvode koje prodaju, a koje će koristiti posetioci ovog kompleksa.

Na kraju, tzv. indukovane efekte donela bi, recimo, potrošnja radnika od plata koje su dobili kada su radili na izgradnji kompleksa, zaposlenih koji budu radili na budućem sajmu, ali i svih onih koji rade u prodavnicima, restoranima ili drugim objektima koje će posećivati turisti do 2037. zbog dolaska na sajam ili sadržaje u okolini, preneo je Forbs Srbija.

Kada se od tih 9,1 milijardi evra nove vrednosti oduzme 3,8 milijardi evra poreskih prihoda za državu, dolazi se do toga da bi za građane i privredu odnosno društvo u celini ovaj projekat trebalo da donese 5,3 milijarde evra do 2037. godine.

Kako se navodi u studiji, kapitalna ulaganja u sam EXPO kompleks (hale, nacionalni paviljon i drugi objekti) iznosiće 1,23 milijardi evra, a dodatnih 775 miliona evra biće uloženo u prateću infrastrukturu (putevi, pruga, vodovod, kanalizacija, energetski objekti…).

Iz ove računice izuzet je Nacionalni fudbalski stadion koji formalno nije deo Ekspo manifestacije.

Uz to, studija pretpostavlja da će i privatne investicije od 1,83 milijarde evra doći od ulaganja učesnika Ekspa u svoje paviljone, ali i ulaganja privatnih kompanija u hotele i druge komercijalne sadržaje.

Posle Ekspa, na ovom prostoru Srbiji će ostati novi Beogradski sajam, tržni centar, stanovi i poslovni prostor i zabavni parkovi, konstatuje se u studiji.

Od devet milijardi evra dodate vrednosti za ekonomiju Srbije, najveći deo doći će u desetogodišnjem periodu nakon Ekspa, odnosno od korišćenja kompleksa – 5,43 milijarde evra.

Period pre događaja doneće 2,5 milijardi, a sama manifestacija 1,13 milijardi evra dodate vrednosti.

Slično je i kada se posmatraju poreski prihodi.

U studiji je navedeno da će se najveći deo poreskih prihoda – 2,33 milijarde evra, od ukupno 3,8 milijardi evra, sliti u državnu kasu u periodu od 2028. do 2037. godine. Proračun je da će poreski prihodi pre Ekspa biti 823 miliona evra, a tokom Ekspa još 671 milion evra, odnosno zajedno oko 1,5 milijardi evra.

Najveću vrednost doneće kapitalna ulaganja u projekat – 4,04 milijardi evra, a očekuje se i veliki efekat koji će imati turizam – 3,22 milijarde evra.

S druge strane, poreski prihodi od turizma biće veći od poreza koji donesu kapitalna ulaganja – 1,79 milijardi naspram 1,27 milijardi evra.

Kada se sve sumira, na svaki uloženi dinar pre Ekspa državi će se vratiti 0,41 dinar.

Kako je navedeno, tokom Ekspa to će biti 0,74 dinara što znači da će biti u „minusu“, ali će kasnija eksploatacija kompleksa u Surčinu promeniti sliku u 1,91 dinara povraćaja na svaki uloženi dinar.

Studija se zbog značaja prihoda od turizma posebno bavila ovim delom.

Projekcija je da će samo za tri meseca trajanja Ekspa (od maja do avgusta 2027.) posetiti – 1,65 miliona stranih posetilaca.

Oko trećine njih (gotovo 522.000) biće oni koji će doći na jedan dan, prosečno će na Ekspu trošiti 103 evra.

Projekcija studije je da će 1,13 miliona posetilaca biti u Srbiji u proseku tri i po dana. Među njima, tzv. obični turisti trošiće dnevno u proseku 137 evra dok će poslovni turisti izdvajati gotovo tri puta više svakog dana – 468 evra.

Najmanja grupa biće delegati na Ekspu, njih 3.215 i oni će u proseku trošiti 250 evra dnevno i u proseku će provesti 151 dan u Srbiji.

Nakon Ekspa, sve do 2037. godine, očekuje se da će kompleks sajma posetiti još – 2,3 miliona stranih gostiju.

Očekuje se da tu dolaze zbog različitih događaja koji će na ovom prostoru biti organizovani, kao i zabavnih parkova koji će postojati u okolini.

Ovde se računa samo na posetioce koji će ostajati više dana – takođe 3,5, a potrošnja bi bila ista kao i za višednevne turiste tokom Ekspa (137 evra dnevno za obične turiste, a 468 evra za poslovne).

Oni koji će posetiti Ekspo duže od jednog dana moraće negde i da prespavaju, a studija predviđa veliki pritisak na smeštajne kapacitete u Beogradu.

Od 1,13 miliona posetilaca za koje se očekuje da će tokom tri meseca održavanja Ekspa ostati duže od jednog dana, 400.000 biće poslovni turisti, a 730.000 obični.

Očekuje se da će najveća poseta biti u junu (396.572 turista).

Sledi jul sa očekivanih 368.245 posetilaca Ekspa, dok će ih u maju i avgustu biti manje od 200.000 (što je očekivano imajući u vidu da se u tim mesecima Ekspo održava po 15 dana).

Očekuje se i da poslovni turisti budu aktivniji u prvoj polovini događaja, a obični turisti kasnije, posebno u julu.

To će otvoriti i pitanje smeštaja, jer Beograd sada ima 15.591 sobu, a očekuje se da će u vreme Ekspa taj broj porasti na 18.600.

Studija projektuje da će popunjenost kapaciteta biti 92 odsto u maju i 94 odsto u julu, a procenjeno je da će problem nastati u junu i avgustu.

U avgustu se očekuje popunjenost kapaciteta od 104 odsto, a u junu 111 odsto, pa krevet u Beogradu neće moći da nađe gotovo 6.300 turista u tom mesecu, pa će te turiste morati da „preuzmu“ drugi gradovi, smatraju autori studije.

Dokument projektuje i otvaranje velikog broja radnih mesta u vezi sa Ekspom i to 359.297 radnih mesta – ekvivalent punog radnog vremena (FTE).

Kako je objašnjeno, treba imati u vidu da ova brojka ne znači i isti broj ljudi.

Ekvivalent punog radnog vremena se u ovakvim studijama uzima kao „mera“ za iskazivanje efekata jer će pre, tokom i nakon Ekspa biti radnika koji neće raditi puno radno vreme.

Primera radi, dva čoveka koja će raditi na lokaciji po četiri sata dnevno jesu dve osobe, ali su jedan FTE u ovoj računici. Takođe, dva radnika koja su na gradilištu provela po šest meseci u godini su takođe jedan FTE.

Zato bi se moglo zaključiti da će broj radnika koji će proći kroz ovaj kompleks od 2023. pa sve do 2037. biti i veći.

Najviše radnih mesta biće kreirano kao direktna posledica investicija, turističke potrošnje i same manifestacije – 151.177 FTE.

Slede radna mesta koja će indirektno biti otvorena u sektorima koji snabdevaju Ekspo tj. kod dobavljača i partnera – 145.491 FTE.

A preostalih 62.628 biće „indukovano“ usled povećane potrošnje zaposlenih (u prodavnicama ili restoranima gde radnici koji su bili direktno plaćeni od rada za Ekspo budu trošili novac).

Kao i u slučaju drugih efekata, najveći broj radnih mesta biće otvoren posle Ekspa (od 2028. do 2037.) – njih 227.799 do projektovanih više od 359.000, a najmanje će ih biti tokom samog događaja – 48.301.

Iz Forbsa Srbija su naveli da studije ovog tipa pored osnovne projekcije prave i pozitivni i negativni scenario.

Ovde je u obzir uzeta mogućnost da dođe manji broj stranih turista nego što je projektovano (od 20 do 30 odsto), kao i da njihova potrošnja bude manja ili veća (do 10 odsto).

U scenariju gde bi došao očekivani broj turista, i ako bi oni potrošili 10 odsto više novca nego što je projektovano, dodata vrednost za ekonomiju Srbije bila bi povećana sa 9,1 na 9,38 milijardi evra, dok bi s druge strane, ako bi potrošili 10 odsto manje novca, ta korist pala na 8,74 milijardi.

U crnom scenariju – da se pojavi 30 odsto manje stranih turista nego što je planirano i da potroše 10 odsto manje novca – bruto dodata vrednost za ekonomiju Srbije pala bi sa 9,1 na 7,87 milijardi evra.

Slično je i sa radnim mestima, pa bi u najboljem scenariju broj otvorenih radnih mesta skočio sa 359.000 na 372.956, dok bi u onom najcrnjem pao na 308.103.

Shodno tome, menjao bi se i prihod države od poreza, pa bi u najpovoljnijem slučaju (dolazak očekivanog broja stranih turista i povećanje njihove potrošnje za 10 odsto), država bi prihodovala četiri milijarde evra, dok bi u najlošijem ishodu, poreski prihodi od Ekspa pali na – 3,16 milijardi evra.

Da se ne bi dogodili negativni scenariji i da bi bili ostvareni maksimalni ekonomski efekti, studija Luis Bergera daje niz preporuka.

Predlaže se što veće angažovanje domaćih resursa, odnosno da se što više angažuju domaći izvođači i pružaoci usluga i to ne samo iz Beograda već i iz drugih regiona Srbije.

Kada je reč o turizmu, predlaže se angažovanje smeštajnih kapaciteta van Beograda i pospešivanje turističke potrošnje van glavnog grada.

Takođe, Luis Berger sugeriše da se pojačaju marketinške aktivnosti na privlačenju turista iz regiona.

U cilju privlačenja stranih turista savetuje se i da se razvija rečni saobraćaj, kako bi Srbija privukla što više turista preko Beča, Bratislave i Budimpešte.

Potrebno je i da se radi na rasterećenju pritiska na hotele, a preporučuje se i veća institucionalna i operativna podrška učesnicima Ekspa odnosno njihovim paviljonima.

Kada je reč o merenju društvenog uticaja Ekspa, iz rezultata studije se može videti da je bilo posmatrano devet kategorija i to zdravlje i dobrobit, kulturna razmena i inkluzija, obrazovanje i razvoj veština, obrazovanje i osnaživanje mladih, institucionalno jačanje kapaciteta, uključenost lokalne zajednice i društveni kapital, angažovanje volontera.

Ukupan društveni uticaj koji će Ekspo imati ocenjen je ocenom – 3,59 – na skali od jedan do pet.

Kako je navedeno, za ekološki uticaj nema dovoljno podataka, a kao najveće ograničenje napomenut je nedostatak podataka sa same lokacije.

U studiji je navedeno da bi trebalo da se prikupljaju podaci kako bi se analizirali ne samo stanje životne sredine i uticaji izgradnje Ekspa već i uticaj tokom samog događaja, ali i drugoročni efekti korišćenja prostora i infrastrukture.

Zbog izostanka podataka preporučuje se uspostavljanje sistema monitoringa na lokaciji kompleksa koji bi pratio kvalitet vode, vazduha, buke i klimatskih parametara.

Navedeno je i da je potrebno taj sistem povezati sa postojećim institucionalnim sistemima radi uporedivosti podataka, a po pitanju vazduha i buke sprečiti dodatno opterećenje tokom izgradnje i funkcionisanja kompleksa.

Preporučeno je o razvijanje integrisanog pristupa upravljanju atmosferskim vodama, prikupljanju i ispuštanju, kao i uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, materijalima i energijom zasnovan na principima cirkularnosti.

U studiji je navedeno kako je potrebno nastaviti sa uvođenjem niskougljeničnih rešenja u oblasti mobilnosti i unapređenja javnog prevoza.

Forbs Srbija podseća da je Louis Berger za posao izrade studije izabran u septembru 2025. putem javne nabavke, a kompanija je za ovaj posao plaćena 68,9 miliona dinara sa porezom.