Od „Šindlerove liste“ do „Na zapadu ništa novo“, antiratni filmovi oduvek su pronalazili svoju publiku, piše Kineska medijska grupa (CMG), dodajući da ovog leta kineski film donosi drugačiji pogled – ne sa bojnog polja, već iz kuhinje.
„Jednom davno na Bliskom istoku” prati Sju Fua, kineskog kuvara koji se zatiče usred očajničke borbe za spasavanje života tokom ratnog sukoba na Bliskom istoku.
Njegov instinkt za preživljavanje ne podrazumeva borbu. Umesto toga, on pokušava da nahrani ljude i sačuva privid normalnog života dok se sve oko njega raspada.
Gledaoci su film opisali kao jedan od emocionalno najsnažnijih kineskih filmova poslednjih godina. Pojedini stručnjaci nazvali su ga prvim kineskim realističnim antiratnim filmom.
Čak i pre međunarodne distribucije, film privlači pažnju u inostranstvu. Gledaoci ističu da dovodi u pitanje stereotipne obrasce pripovedanja i donosi perspektivu koja se retko viđa u ovom žanru.
Jedna scena to možda najbolje sažima – rečenica o „miru i dobroj hrani“.
„Prijatno“ odnosno „uživaj u obroku“, izraz je koji u kineskom jeziku nosi svakodnevnu želju za dobrim i mirnim životom. U filmu on postaje tih čin prkosa.
Tradicionalni kineski štapići za jelo, četvrtasti na jednom i zaobljeni na drugom kraju, ponekad se povezuju sa drevnom kineskom predstavom o četvrtastoj Zemlji pod okruglim nebom.
Deljenje hrane za Kineze je mnogo više od svakodnevne navike – to je čin brige, povezivanja i iskazivanja bliskosti. Usred rata, ovaj jednostavan čin dobija sasvim novo značenje.
„Ovaj film apsolutno zaslužuje Oskara za najbolji film“, napisao je jedan gledalac. Drugi su istakli da film ne mora da se takmiči ni sa kim – on jednostavno priča svoju priču.
U filmu „Jednom davno na Bliskom istoku“ junaci nisu vojnici. To su obični ljudi koji pokušavaju da sačuvaju ljudskost. Američki vojnici se takođe pojavljuju, ali ne kao spasioci, već kao ljudi zarobljeni u istoj ratnoj močvari.
Kako su neki gledaoci iz inostranstva istakli, film je „nesumnjivo jedna od najdirektnijih i najneulepšanijih kritika Holivuda“.
Film ne drži predavanja i ne govori vam šta treba da mislite. On jednostavno prikazuje kuvara, restoran, rat i male činove dobrote koji opstaju uprkos svemu.
Ono što film ostavlja za sobom jeste jednostavna poruka: „Dostupan dobar obrok“ trebalo bi da bude normalnost za ljude širom sveta.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.