Jednog ponedeljka u sedam ujutro u avgustu 2050. godine u Beču vladao je veliki mir, nema buke motora na fosilna goriva, ptice cvrkuću, deca se igraju, čuju se samo zvonca bicikla – pobeđene su velike vrućine i grad se poslednje decenije ohladio nekoliko stepeni, opisuje austrijski dnevnik Kurir idiličnu sliku željene budućnosti svih Evropljana.
I ljudi i vlasti u Evropi su ozbiljno zabrinuti zbog teške suše i požara koji već nekoliko leta haraju kontinentom, a opšti je zahtev da se i narod i vlade ujedine u ozbiljnom sučeljavanju „s novom evropskom stvarnošću“, kako to predočava i francuski list Liberasion (Liberation).
„Kucnuo je poslednji čas da se zajednički smišljenim merama i saradnjom u Evropi preduprede nove katastrofe“, upozorava Liberasion.
Presušena korita Rajne, Dunava i Poa prosto zjape zastrašujućom porukom da se sve mora učiniti da se suše i požari ne ponove.
Vapijuće poruke naučnika godinama su ostajale bez odgovora, a francuski istoričar klime Loran Licenbirže (Laurent Litzenburger) je saopštio da su se suša i požari ovako velikih razmera u Evropi poslednji put dogodili još 1540. godine i tad je na našem kontinentu, koji je imao mnogo, manje stanovnika, stradalo 800 hiljada ljudi.
Sve je za nas u Evropi sad još mnogo nepovoljnije, jer 1540, kaže francuski naučnik, nije bilo zagrevanja planete zbog klimatskog zagadjenja.
Češki dnevnik „Hospodarske novini“ (noviny) piše da je zaprepašćujuća tvrdoglavost s kojom se uporno i po društvenim mrežama dovodi u pitanje nesporno saznanje da su duge, teške žege neposredna poslednica zagrevanja klime.“Kako ne videti da je broj stradalih u požarima još veći, da je manjak vode i da je apsolutno nužno zaštiti stanovništvo, žetvu useva, stoku, poljoprivredu“, dodaje list.
Liberasion, poput mnogih listova i analitičara u EU, predočava da je neosporno da „klimatsko zagrevanje izaziva ne samo dramatične požare koji razaraju cele regionalne ekosisteme, već i ubitačnu sušu koja uništava useve i zahteva obustavu navodnjavanja“.
„To sad parališe evropsku ekonomiju i domino efekti se vrtoglavo šire, jer to više nije izuzetno, niti sezonsko“, ukazuje pariski dnevnik.
I zvaničnik zadužen za poljoprivredu u Ekonomsko-socijalnom komitetu EU Stojan Čukanov ističe da su EU i njene vlade, iako s teškom mukom, uspele da nađu načine da zaustave šumske požare.
Ali postavlja pitanje zašto se ništa ne čini da se suša i požari preduprede, „jer je kontinent sučeljen s novom klimatskom stvarnošću – na šta naučnici godinama upozoravaju“.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.