Japan danas obeležava 81 godinu od američkog nuklearnog napada na Hirošimu

 Japan danas obeležava 81. godišnjicu američkog nuklearnog napada na Hirošimu, što je bio prvi takav napad u istoriji čovečanstva.

Poslednji preživeli nastavljaju da oživljavaju sećanje na napad na Hirošimu i tri dana kasnije na Nagasaki, i to prenose na naredne generacije.

Od tog napada, nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu do 2016. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama (Barack) položio venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.

Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 po lokalnom vremenu sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali dečak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla između 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.

Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.

Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli čovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja. Danas taj grad ima oko 1,2 miliona stanovnika.

Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.

Svake godine u Hirošimu se uputi 10 miliona origamija ždralova, ptica koje u Japanu predstavljaju simbol dugovečnosti i besmrtnosti.

Očekuje se da će kao i svake godine gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui pročitati Deklaraciju mira.

Kako su preneli svetski mediji, ovogodišnja deklaracija čvrsto je utemeljena u aktuelnim međunarodnim zbivanjima. U poruci će biti osuđena rastuća ideja da nuklearno oružje sprečava sukobe sa naznakom da se takva doktrinu mora odmah napustiti.

Gradonačelnik će ukazati na tekuće ratove na Bliskom istoku i u Ukrajini sa naglaskom da takve krize podstiču međunarodno nepoverenje i guraju svetske sile da opravdaju upotrebu ili pretnju nuklearnim oružjem. Deklaracija će preneti i direktnu poruku poslednjih preživelih.

„Ne prenosite mržnju, prenosite nadu“, navodi se u poruci poslednjih preživelih koji pozivaju mlađe generacije da ovekoveče sećanje na 1945. godinu uprkos zaboravu.