Srbija uvećala suficit sa zemljama CEFTA, pokrivenost uvoza izvozom veća od 300 odsto

Srbija je u prvih šest meseci ove godine ostvarila suficit veći od 1,5 milijardi evra u trgovini sa zemljama CEFTA, a pokrivenost uvoza izvozom veća 300 odsto, pokazali su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Domaća privreda izvezla je u taj regionalni trgovinski blok robe i usluga u vrednosti od 2,37 milijardi evra, dok je u isto vreme uvoz vredeo 782 miliona evra. Ostvarena pozitivna razlika iznosi 1,58 milijardi evra.

Pokrivenost uvoza izvozom veća je 300 odsto i od januara do jula iznosila je tačno 303 odsto, a višak koji nastaje u trgovini rezultat je uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata, piše Biznis.rs.

Članice CEFTA sporazuma su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Moldavija i UNMIK/Kosovo.

U 2025. godini izvoz na tih šest tržišta iznosio je 4,9 milijardi evra, dok je na uvoznoj strani bilo robe i usluga u vrednosti 1,9 milijardi evra i ostvaren je suficit od skoro tri milijarde evra.

Ipak, ono što je osobenost razmene dostignute do sada u ovoj godini jeste činjenica da je pokrivenost uvoza izvozom povećana sa 250 odsto u prethodnoj godini, pre svega zahvaljujući smanjenju uvoza u dosadašnjem delu godine.

Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije Jelena Vasić rekla je za Biznis.rs da regionalne inicijative poput CEFTA i Otvoreni Balkan imaju značajan potencijal, ali da njihov efekat u praksi i dalje zaostaje za očekivanjima.

„CEFTA je formalno obezbedila slobodnu trgovinu robom, ali u realnosti trgovinu i dalje opterećuju brojne necarinske barijere, administrativne procedure, različiti standardi, sporost na granicama i nedovoljno međusobno priznavanje sertifikata. Upravo ti faktori često imaju veći uticaj na troškove poslovanja nego same carine“, rekla je Vasić.

Otvoreni Balkan, kako je rekla, predstavlja pokušaj da se ti problemi rešavaju brže i operativnije, kroz konkretne mere koje olakšavaju kretanje robe, ljudi i usluga, ali njegov domet je za sada ograničen obuhvatom tržišta i stepenom implementacije, pa ne može u potpunosti da nadomesti širi regionalni okvir.

Vasić je istakla da CEFTA za Srbiju ima vrlo konkretan ekonomski značaj i predstavlja jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera i tržište na kojem Srbija ostvaruje najveći suficit u robnoj razmeni. Tržišta CEFTA, prema njoj, predstavljaju drugog najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera, odmah posle Evropske unije.

Srbija najveći suficit beleži u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Vasić je rekla da obim razmene sa CEFTA regionom pokazuje da je reč o regionalnom tržištu koje je posebno važno za domaće kompanije, naročito za mala i srednja preduzeća, koja upravo tu najlakše izlaze na strana tržišta i grade konkurentnost.

„Međutim, ključni problem nije samo u regulatornim barijerama, već i u načinu na koji kompanije koriste ovaj okvir. U praksi, veliki broj firmi posluje u okviru CEFTA sporazuma, ali bez jasne izvozne strategije i bez potpunog korišćenja njegovih mehanizama“, objasnila je ona.

Sporazum se, kako se navodi, često koristi samo kao prostor za plasman proizvoda, a ne kao alat za optimizaciju troškova, unapređenje konkurentnosti i planiranje rasta. Pravila o poreklu robe, preferencijalni tretman i analiza tržišta često ostaju nedovoljno iskorišćeni, što direktno utiče na cenu, pozicioniranje i obim izvoza.

Kako se dodaje, CEFTA se često posmatra kao krajnje tržište, a ne kao odskočna daska ka Evropskoj unije, te se time propušta jedna od njegovih najvažnijih funkcija, priprema kompanija za zahtevnije tržište EU.

(beta/cmg)