Forbs: Elektro-energetska kriza u Srbiji pokrenula priču o energetskoj budućnosti i hidroelektranama

Reč je, kako se navodi, o elektranama koje služe kao rezervoari energije, odnosno doprinose sigurnosti jednog energetskog sistema i to na način da akumuliraju energiju upravo za dane kada neki drugi izvori „presuše“, time energetski sistem čine fleksibilnijim i otpornijim na krizne situacije.

Forbs pita da li Srbija ovih dana ima problem i koliki sa proizvodnjom električne energije, kao i da li je situacija stabilna kako tvrdi premijer Đuro Macut ili je teška, kako su to rekli dan pre predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ministarka je rekla da postoje brojni problemi i da hidroelektrana Đerdap nikada nije imala manju proizvodnju. U poslednja tri meseca Đerdap 1 zabeležio je 20 odsto proizvodnje, dok je Đerdap 2 radio trećinom kapaciteta.

Po pisanju Forbsa, zanimljivo je to što resorna ministarka naglašava da je važno da je rehabilitovana reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, jer to omogućava „pumpanje vode u trenucima kada su cene niske, a korišćenje proizvedene energije u jutarnjim i večernjim satima kada je potrošnja najveća“.

Forbs je analizirao dokle se stiglo sa tim projektima i koliko godina će biti potrebno da Srbija dobije ove hidroelektrane.

Prema poslednjim informacijama Đedović Handanović dogovorila je tokom juna sa predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju JICA da se ugovor o finansiranju izgradnje projekta Bistrica svečano potpiše tokom trajanja izložbe EXPO 2027.

„To znači tokom sledeće godine. Prema ovom dogovoru, novac će, dakle, obezbediti izvođač, odnosno japanske banke, ali nije precizirano u kolikom iznosu“, piše Forbs.

Prema onome što stoji u izmenama i dopunama Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. sa projekcijama do 2030. vrednost izgradnje RHE Bistrica je 962,5 miliona evra.

U javnosti se, međutim kako se navodi, u međuvremenu operisalo i sa 1,2 milijarde što znači da su troškovi izgradnje porasli. Plan je da ona bude završena do 2032. godine.

Ipak, kako se navodi, i to će zavisiti od trenutka kada budu počeli radovi. Za sada je, prema onome što piše u pomenutom dokumentu, urađen deo projektne dokumentacije i to Prethodna strudija opravdanosti i glavni projekat.

Planirano je da Bistrica ima četiri agregata instalisane snage od 661 MW. Takođe, očekuje se da godišnja proizvodnja od 1.600 Gwh.

Drugim rečima, najranije kada Srbija može očekivati da ova reverzibilna hidroelektrana počne sa radom je za šest godina i to pod uslovom da ne bude zastoja u izgradnji i prologiranja rokova završetka, što je redovna praksa kada je reč o izgradnji velikih infrastrukturnih projekata.

Tek nedavno je, kako se navodi, obelodanjeno i da su počeli razgovori sa meštanima u vezi sa eksproprijacijom zemljišta u Priboju i Novoj Varoši. To je neophodno zbog, kako se navodi, pripremnih radova koji prethodne otpočinjanju glavnog projekta izgradnje RHE.

Prema navodima iz Vladinog dokumenta, tokom ove godine bi trebalo da bude pribavljena građevinska dozvola, ali nije poznato koliko se daleko odmaklo u toj pripremi dokumentacije i može li ona biti gotova do kraja 2026. u skladu sa planom.

Izgradnja bi, prema istom planu, trebalo da počne već 2027.

Kako piše Forbs, dok se očekuje da Bistrica bude završena najranije 2032, rok za završetak druge reverzibilne hidroelektane Đerdap 3 je 2036, dakle, 10 godina od sada.

Vrednost tog projekta je prema proceni nadležnih 2,63 milijarde evra. Finansijska konstrukcija još uvek nije zatvorena i ta sredstva nisu obezbeđena.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je pre dva meseca javni poziv zainteresovanim američkim kompanijama za učešće u ovom projektu od najvećeg državnog značaja, a na poziv se odazvalo šest kompanija.

Kako je kasnije objavljeno kompanija Behtel jedina je dostavila ispravnu ponudu i time se kvalifikovala za drugu fazu postupka izbora izvođača ovog projekta.

Navedeno je da nema preciznog roka u kojem formirana Radna grupa Vlade Srbije mora da donese odluku o tome ko će biti strateški partner države u izgradnji Đerdapa 3.

„Za sada izgleda će to biti američka kompanija Behtel. Podsetimo, pravo da učestvuju u ovom projektu dobile su samo kompanije iz SAD, jer se Srbija pozvala na Energetski sporazum Srbije i SAD-a“, piše Forbs.

Poznato je i da je američka kompanija Behtel još ranije uradila Prethodnu studiju izvodljivosti za RHE Đerdap 3. Takođe, njeno interesovanje za ovaj datira još iz 2022. godine od kada se ovaj kompanija u javnosti nameće kao najverovatniji izvođač.

Dok izvođača na izgradnji Srbija bira ne sprovodeći postupak javne nabavke, nabavka za pripremu planske i dela tehničke dokumentacije je raspisana.

Istovremeno sa informacijom da je Behtel jedini dostavio ispravnu ponudu, Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je da je raspisana ova nabavka.

U toku je izbor onoga ko će uraditi Generalni projekat, Prethodnu studiju opravdanosti, Strateški uticaj na životnu sredinu i još neku neophodnu dokumentaciju.

Prema navodima iz Polaznih osnova, predviđena je ugradnja šest agregata instalisane snage 1.800 MW.