Na Island ne dolazite samo da biste videli vodopade, vulkane, gejzire i glečere. Dolazite u zemlju koja od svojih gostiju očekuje nešto što je danas postalo prilično retko – odgovornost, piše Kulturizam.
Zato su islandske turističke organizacije pre nekoliko godina pokrenule inicijativu The Icelandic Pledge, dobrovoljno obećanje kojim se posetioci obavezuju da će poštovati prirodu, kretati se isključivo označenim stazama, ne ostavljati otpad, ne voziti van puteva i iza sebe ostaviti isti pejzaž kakav su zatekli. Nema kazne ako obećanje ne potpišete, niti će vam iko tražiti dokaz. Ideja je mnogo jednostavnija – da vas podseti da ste gost u jednoj od najočuvanijih prirodnih sredina na svetu.
Takav pristup možda najbolje opisuje Island. Umesto ograda, zabrana i kontrolnih punktova, ovde se mnogo toga zasniva na poverenju. A upravo zahvaljujući tom odnosu između države, lokalnog stanovništva i turista, ostrvo je uspelo da sačuva prirodu uprkos činjenici da ga svake godine poseti višestruko više ljudi nego što ima stanovnika.
Već posle prvih kilometara vožnje postaje jasno zašto je ovo obećanje važno. Na relativno malom ostrvu smenjuju se prizori koji deluju gotovo nestvarno – moćni vodopadi, polja lave obrasla mahovinom, crne vulkanske plaže, ledene lagune i gejziri koji izbacuju vrelu vodu visoko u vazduh.
Zemlja u kojoj priroda ima prednost
Island je površinom gotovo trećinu veći od Srbije, a ima manje od 400.000 stanovnika. Upravo zbog male gustine naseljenosti i pažljivog planiranja, veliki deo zemlje ostao je gotovo netaknut.
Ono što posebno iznenadi mnoge posetioce jeste činjenica da većina najpoznatijih prirodnih atrakcija nije ograđena niti pretvorena u komercijalne turističke komplekse. Na mnogim lokacijama ulaz se ne naplaćuje, dok se ponegde plaća samo parking koji služi za održavanje infrastrukture.
Umesto redova kioska, suvenirnica i reklama, dočekuju vas drvene staze, vidikovci i diskretne informativne table koje se gotovo stapaju sa okolinom.
Takav koncept omogućava da se posetioci osećaju kao da istražuju divljinu, a ne tematski park.
Više od 10.000 vodopada
Island ima više od 10.000 vodopada. Teško ih je sve prebrojati, jer mnogi nemaju ni ime, ali dovoljno je nekoliko sati vožnje da shvatite zašto se ova brojka često pominje.
Neki, poput Seljalandsfossa, omogućavaju da prošetate iza vodene zavese. Drugi, poput Skógafossa, impresioniraju snagom i količinom vode, dok se manji vodopadi pojavljuju gotovo iza svake krivine. Ono što ih povezuje jeste osećaj da priroda ovde nije uređena da bi izgledala lepo na fotografiji – ona je jednostavno takva.
Energija koja dolazi iz zemlje
Dok mnoge države tek planiraju energetsku tranziciju, Island već decenijama koristi ono što mu je priroda podarila.
Zahvaljujući vulkanskoj aktivnosti, gotovo sve kuće greju se geotermalnom energijom, dok se najveći deo električne energije proizvodi iz kombinacije hidroelektrana i geotermalnih elektrana. Vrela voda iz dubine zemlje zagreva domove, puni bazene, napaja čuvenu Plavu lagunu, ali ima i mnogo širu primenu.
Jedan od najzanimljivijih primera jesu staklenici u kojima tokom cele godine uspevaju paradajz, krastavci, paprika, pa čak i jagode. Dok napolju zimi temperatura često pada ispod nule, u plastenicima vlada gotovo mediteranska klima zahvaljujući prirodnoj toploti koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje.
Na pojedinim farmama moguće je ručati svega nekoliko metara od mesta gde je povrće ubrano, što je iskustvo koje mnogi turisti ne očekuju na ostrvu poznatom po ledu i snegu.
Čista voda kao svakodnevica
Na Islandu gotovo da ne postoji potreba za kupovinom flaširane vode. Voda iz česme smatra se jednom od najčistijih na svetu i bezbedna je za piće gotovo svuda na ostrvu.
Turistima se često savetuje da ponesu jednu višekratnu flašu koju će dopunjavati tokom putovanja, čime se dodatno smanjuje količina plastičnog otpada. To je još jedan mali detalj koji pokazuje da održivost ovde nije marketinški slogan, već način života.
Lekcija koja ostaje i posle putovanja
Možda najveći utisak koji Island ostavlja nije nijedan vodopad, nijedan glečer niti eruptirajući gejzir. Najveći utisak ostavlja odnos prema prirodi.
Na ostrvu na kojem ljudi vekovima žive uz vulkane, glečere i surovu klimu, naučili su da prirodu ne mogu da pobede, već samo da je poštuju. Tu filozofiju prenose i na svoje goste. Zato ih ne dočekuju dugački spiskovi zabrana, već jednostavno obećanje da će čuvati ono zbog čega su i došli.
Možda upravo u tome leži tajna Islanda. Nisu ga posebnim učinili samo spektakularni pejzaži koje je stvorila priroda, već odluka ljudi da ih sačuvaju i za naredne generacije. A kada jednom prođete između vodopada, vulkana, ledenih laguna i beskrajnih polja lave, postaje jasno da je to obećanje najmanje što svaki posetilac može da da.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.