Komesarijat: Više od 30.000 trajnih stambenih rešenja obezbeđeno za izbeglice i interno raseljene

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je, povodom 31. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“, da Srbija neće zaboraviti žrtve, njihove porodice i ljude koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove, kao i da će nastaviti da rešava stambena pitanja izbegličkih porodica.

U saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije navodi se da je u akciji „Oluja“, koja je počela 4. avgusta 1995. godine, proterano više od 250.000 Srba, ubijeno više od 1.700 ljudi, dok se više od 700 i dalje vodi kao nestalo.

Dodaje se da će centralno obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u „Oluji“ biti održano danas u Mrkonjić Gradu, u zajedničkoj organizaciji Republike Srpske i Srbije.

„Srbija nije i neće zaboraviti sve ljude koji su potražili sigurnost u našoj zemlji. Za više od tri decenije obezbedili smo više od 30.000 trajnih stambenih rešenja za porodice izbeglica i interno raseljenih lica, čime je oko 100.000 ljudi rešilo svoje stambeno pitanje i započelo novi život. Kroz različite programe ekonomskog osnaživanja podržano je više od 23.500 porodica izbeglica i interno raseljenih lica”, rekla je Stanisavljević.

Prema njenim rečima, od 2022. godine obezbeđeno je 2.596 stambenih rešenja kroz dodelu stanova, seoskih kuća i paketa građevinskog materijala, čime je stambeno pitanje rešeno za oko 7.500 ljudi.

„Naš cilj je da u što kraćem roku rešimo stambeno pitanje svih preostalih izbegličkih porodica. Postoji snažna politička volja i podrška da se to uradi, jer želimo da ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imaju i uslove za dostojanstven i miran život. Srbija je za njih postala dom i naša je obaveza da o tome nastavimo da brinemo“, istakla je Stanisavljević.

U saopštenju se navodi da je Srbija tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije primila više od 600.000 izbeglica, od kojih je, prema popisu iz 1996. godine, 290.667 došlo iz Hrvatske, dok je više od 400.000 ljudi steklo državljanstvo Srbije.

Dodaje se da se danas u Srbiji u statusu izbeglice nalazi oko 23.500 ljudi, od kojih je oko dve trećine iz Hrvatske, dok ostali najvećim delom potiču iz Bosne i Hercegovine.

Kako se navodi, od početka 2026. godine obezbeđena su 242 stambena rešenja, od čega 147 za izbegličke i 95 za interno raseljene porodice, dok je više od 4.500 porodica izbeglica, interno raseljenih i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji dobilo pakete hrane i ogreva.

„Srbija će nastaviti da pamti žrtve ‘Oluje’ i da brine o ljudima koji su nakon progona svoj dom pronašli u Srbiji. Naš posao nije završen dok postoje porodice koje čekaju svoj dom i dok porodice nestalih čekaju odgovor. Nastavićemo da radimo kako bi ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imali i uslove za dostojanstven život i novi početak“, zaključila je Stanisavljević.