Lekovi pojeftinjuju u dve faze, opozicija kritikuje

Prva mera, koja je danas stupila na snagu iz paket mera za jeftinije lekove, odnosi se na značajno smanjenje doplata za lekove sa Liste A1, čime je obuhvaćeno 769 lekova, dok će druga važna mera – proširenje Liste lekova, stupiti na snagu 17. avgusta, kada će osigurana lica dobiti pristup novim terapijama koje su do sada plaćali u celosti.

Pemijer Đuro Macut naveo da se promene odnose na lekove iz 12 velikih terapijskih grupa, saopšteno je iz Vlade.

Objasnio je da se niža doplata obuhvata lekove koji se koriste za lečenje bolesti digestivnog trakta i metabolizma, uključujući laksative, inhibitore protonske pumpe i pojedine lekove za dijabetes, zatim lekove za krv i krvotvorne organe, uključujući preparate gvožđa i antikoagulantnu terapiju.

Кako je dodao, smanjenje doplata odnosi se i na lekove za kožu i potkožno tkivo, na lekove iz grupe genitourinarnog sistema koji se koriste u terapiji bolesti bešike i prostate, vaginalnih infekcija, hiperprolaktinemije, menopauze, sekundarnog hirzutizma i kontracepcije.

Niže doplate obuhvatiće i hormonske preparate, lekove za infektivne bolesti, pojedine antibiotike, lekove za lečenje malignih bolesti i imunomodulatore, kao i terapije za bolesti mišićno-koštanog sistema, uključujući lekove za osteoporozu.

Macut je ukazao da posebno značajno smanjenje troškova očekuje pacijente koji koriste terapije za bolesti nervnog sistema, uključujući lekove za lečenje bola, migrene, depresije, Alchajmerove bolesti, epilepsije i drugih neuroloških oboljenja.

Takođe, smanjenje doplate odnosi se na lekove za respiratorni sistem, uključujući terapije za astmu i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i na lekove za senzorne organe, poput antimikrobnih kapi i masti za oči i terapija za glaukom.

Promene obuhvataju i lekove za kardiovaskularni sistem, odnosno terapije za hipertenziju, srčanu insuficijenciju, koronarnu bolest, poremećaje srčanog ritma i anginu pektoris.

Za lekove kod kojih je doplata do sada iznosila između 15 i 45 odsto, građani će ubuduće plaćati jedinstvenih 10 odsto, dok će za lekove sa doplatom od 50 do 90 odsto novi iznos biti umanjen za 40 odsto.

To praktično znači da će se doplate kretati u rasponu od 10 do 50 odsto, umesto dosadašnjih 10 do čak 90 odsto.

Macut je ukazao da će ova mera važiti najmanje 12 meseci i obuhvatiće oko tri miliona građana.

Кada je u pitanju proširenje Liste lekova, uvodi se 18 novih lekova na recept, od čega je 16 savremenih oralnih antikoagulanasa za prevenciju moždanog udara i lečenje tromboze, kao i dva nova leka za lečenje srčane slabosti, naveo je Macut.

Za antikoagulantnu terapiju država će preuzimati 70 odsto troška, dok će građani plaćati 30 odsto, što znači da će umesto dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara izdvajati između 600 i 1.100 dinara po pakovanju.

Кada je reč o lekovima za srčanu slabost, građani će plaćati oko 50 odsto cene.

Naglasio je ova mera trajna i da ovi lekovi postaju deo redovne terapijske ponude i biće dostupni na recept u svim apotekama.

SSP: Smanjenjem cena lekova Vučić subvencioniše farmaceutske kompanije na štetu građana

Poslanik Dušan Nikezić, potpredsednik opozicione Stranke slobode i pravde je izjavio da se „današnjem smanjenju cena pojedinih lekova najviše raduju farmaceutske kompanije, jer će im država subvencionisati razliku u ceni, pa će o trošku svih građana Srbije, još povećati prodaju lekova i dodatno uvećati svoju zaradu“.

Preneo je da je u  najavi te mere predsednik Srbije Aleksandar „Vučić izjavljivao: ‘farmaceutske kompanije su 2025. u Srbiji ostvarile dobit preko dve milijarde evra’ i ‘ucenjeni smo od strane farmakomafije’, ali, umesto da pomogne građanima kroz smanjenje njihove enormne zarade u ceni leka, on zadužuje građane desetinama miliona evra, da bi suštinski subvencionisao ‘farmakomafiju’ „, rekao je Nikezić.

Nikezić je naveo da „Vučićeva vlast više od četiri godine ignoriše zahtev SSP-a da se utvrdi struktura cene 100 osnovnih životnih namirnica, uključujući hranu, lekove i energente, kako bismo utvrdili ko i koliko zarađuje na narodnoj muci u celom lancu snabdevanja, ograničili tu zaradu i naplatili porez na ekstra profit“, ali „očigledno se iza svake mere ove kriminalne vlasti krije neki koruptivni dil, koji na kraju plaćaju svi građani Srbije“.

Zato je SSP pripremila plan „Srbija posle Vučića“ u kojem je detaljno izložili konkretne mere – od Specijalnog tužioca za visoku korupciju i Zakona o poreklu imovine, do Nacionalnog fonda za povratak opljačkanog novca, „jer za bolji život nije dovoljna samo smena režima, već je neophodno da iz korena promenimo sistem koji godinama razara ovu zemlju“ zaključio je potpredsednik SSP.