Zaštitni građana: Deca čine 41 odsto identifikovanih žrtava trgovine ljudima

Zaštitnik građana Zoran Pašalić, je povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, 30. jula, objavio izveštaj o toj problematici po kome, deca čine 41 odsto identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji.

On je, u svojstvu nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, ukazao u saopštenju da su deca i dalje među najugroženijim žrtvama ovog teškog kršenja ljudskih prava.

Prema podacima iz Trećeg izveštaja o stanju u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima i zaštitte žrtava u  Srbiji, deca čine 41 odsto identifikovanih žrtava trgovine ljudima.

„Ovaj podatak predstavlja ozbiljno upozorenje da je neophodno dodatno unaprediti mehanizme ranog prepoznavanja, prevencije i zaštite dece od svih oblika eksploatacije“, ukazano je.

Zaštitnik građana Pašalić je kazao da borba protiv trgovine ljudima nije samo pitanje krivičnopravne politike, već, kako je naveo, pre svega pitanje zaštite ljudskog dostojanstva, osnovnih ljudskih prava, vladavine prava.

Posebna pažnja, kako je ukazao,  mora biti usmerena na decu, koja zbog svog uzrasta i ranjivosti često nemaju mogućnost da prepoznaju opasnost, potraže pomoć ili se samostalno zaštite od različitih oblika eksploatacije.

Kao nacionalni izvestilac, kako je najavio, nastaviće da nezavisno prati primenu zakonskog okvira, ukazuje na sistemske nedostatke i inicira mere koje će doprineti izgradnji efikasnijeg sistema.

U tom sistemu, naveo je,  svaka žrtva, a posebno svako dete, biti blagovremeno prepoznata, zaštićena i podržana, dok će svi oblici trgovine ljudima biti efikasno otkriveni i sankcionisani.

Zaštitnik građana je pozvao institucije, organizacije i društvo u celini da nastave zajednički rad na sprečavanju trgovine ljudima i stvaranju okruženja u kojem nijedno dete neće biti izloženo riziku od eksploatacije.

Istakao je da je donošenjem Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, koji je Narodna skupština usvojila u aprilu ove godine, Srbija napravila značajan iskorak u uređenju ove oblasti.

Novi zakon, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2027, prvi put na jedinstven način uređuje nacionalni institucionalni mehanizam, postupak identifikacije žrtava, njihova prava, nadležnosti institucija i ulogu Nacionalnog izvestioca, dodao je.

Ocenio je da je „donošenjem zakona stvoren čvrst normativni temelj“, ali će se, kako je ukazao,  njegova stvarna vrednost meriti isključivo doslednom primenom“.

„Pred institucijama je sada obaveza da blagovremeno donesu podzakonske akte, usklade procedure, ojačaju kadrovske i organizacione kapacitete i obezbede da svaka žrtva bude blagovremeno prepoznata i zaštićena“, poručio je Pašalić.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da je tokom 2025. ostvaren napredak, a prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, primljene su 242 nove prijave sumnje na trgovinu ljudima, što predstavlja povećanje od 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Formalno je identifikovano 75 žrtava, što je najveći broj u poslednjih sedam godina, piše na sajtu Zaštinika gradjaana.

„Posebno zabrinjava podatak da su deca činila čak 41 odsto identifikovanih žrtava, što ukazuje na neophodnost jačanja mehanizama ranog prepoznavanja, prevencije i zaštite najmlađih“, navodi se.

Izveštaj pokazuje, kako je ukazano, i promenu u strukturi eksploatacije, te da je najzastupljeniji oblik bila radna eksploatacija, sa 36 odsto identifikovanih slučajeva, dok je seksualna eksploatacija činila 34,7 odsto.

Evidentirani su i slučajevi prinude na brak, prinude na prosjačenje, prinude na vršenje krivičnih dela i višestruke eksploatacije, navedeno je.

Istovremeno, podaci ukazuju na brojne izazove, navedeno je, te ukazano da iako je povećan broj identifikovanih žrtava, tokom 2025. smanjen je broj otkrivenih krivičnih dela trgovine ljudima, broj krivičnih prijava i broj evidentiranih učinilaca.

Prema oceni nacionalnog izvestioca, ovi pokazatelji ukazuju da proaktivno otkrivanje slučajeva i dalje nije dovoljno razvijeno.

Iako su tokom godine realizovane brojne obuke za policiju, tužilaštva, sudove i drug organe, kao i aktivnosti usmerene na jačanje međuinstitucionalne saradnje, i dalje postoje izazovi u obezbeđivanju dugoročne podrške žrtvama, besplatne pravne pomoći, smeštaja,(…). navodi se.

Tu su ubrojani i reintegracije, naknade štete i sprečavanja sekundarne viktimizacije tokom krivičnih postupaka.

Zaštitnik građana je ukazao i da borba protiv trgovine ljudima nije isključivo pitanje krivičnog gonjenja učinilaca, već pre svega zaštite ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog čoveka.

Efikasan sistem, kako je naveo,  podrazumeva blagovremeno prepoznavanje žrtava, njihovu sveobuhvatnu podršku, delotvornu saradnju svih institucija i doslednu primenu zakona.

Kao nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, Zaštitnik građana je nbajavuio i će nastaviti da nezavisno prati primenu novog zakonskog okvira, ukazuje na sistemske nedostatke i daje preporuke radi jačanja institucionalnog odgovora.

Cilj je izgradnja sistema u kojem će svaka žrtva biti blagovremeno prepoznata, zaštićena i podržana, a svaki slučaj trgovine ljudima efikasno otkriven, istražen i procesuiran, dodaje se.