Na današnji dan 26. jul

Na današnji dan 26. jul 1943. rođen je britanski muzičar Mik Džeger (Mick Jagger) osnivač i pevač rok grupe „Roling stouns“.

1847 – Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika na tom kontinentu.

1856 – U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).

1858 – Lajonel Rotšild (Lionel Rothshild) je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.

1875 – Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (Carl), osnivač „analitičke“ ili „kompleksne“ psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog – individualno i kolektivno („Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“).

1894 – Rođen je engleski pisac Oldos Haksli (Aldous Huxley) jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela („Kontrapunkt života“, „Vrli novi svet“, „Slepi u Gazi“).

1908 – Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens (Allende Goshens), osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973.

1909 – Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen („Krvava katalonska nedelja“).

1928 – Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) koji se proslavio filmovima različitih žanrova – „2001 – Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“ i „Lolita“.

1941 – Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin, Roosevelt) zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.

1945 – Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli (Clement Attlee) zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila (Winston Churchill).

1950 – Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.

1952 – Umrla je Eva Peron (33), popularna supruga predsednika Argentine, Huana Perona (Juan).

1953 – Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro (Castro) je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste (Fulgencio).

1956 – Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser (Nasser) nacionalizovao je Suecki kanal koji je bio pod kontrolom anglo-francuske kompanije.

1963 – U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen.

1965 – Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost.

1974 – Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj.

1984 – Umro je američki statističar Džordž Horas Galup (George Horace Gallup), direktor i osnivač (1935) „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja.

1995 – Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.

2001 – Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, izdatu zbog zločina nad Srbima za vreme i posle operacije „Oluja“ 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen krajem 2005. u Španiji i izručen Tribunalu, gde je 2011. osuđen na 24 godine zatvora, ali je odlukom Apelacionog veća oslobođen krivice i pušten na slobodu.

2002 – Umro je Badi Bejker (Baddy Baker), američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija.

2003 – Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger (John Schlesinger). Njegov film „Ponoćni kauboj“ nagradjen je Oskarom, a snimio je i filmove „Darling“, „Lažov Bili“, „Daleko od razuzdane gomile“ i „Maratonac“.

2008 – Makedonski parlament izglasao je novu vladu premijera Nikole Gruevskog čija je partija VMRO-DPMNE pobedila na izborima 1. juna i obrazovala koaliciju s albanskom Demokratskom unijom za integraciju (DUI). Opozicione partije, koalicija levog centra „Sunce“ i Demokratska partija Albanca (DPA) bojkotovale su zasedanje parlamenta.

2010 – Vikiliks.org (Wikileaks) je postavila na svoj sajt 91.000 izveštaja o ratu u Avganistanu raznih američkih vojnih jedinica sa bojnog polja u prethodnih šest godina, koji otkrivaju i da je Pakistan tajno pripisivao civilne i ekstremističke žrtve trupama SAD. Američko ministarstvo odbrane je navelo da su nesagledive posledice objavljivanja ovih poverljivih dokumenata.

2011 – U nesreći vojnog aviona na jugu Maroka, prouzrokovanoj lošim vremenom, poginulo je svih 80 putnika.

2016 – Avion na solarni pogon Solar impuls 2 sleteo je u Abu Dabi i tako uspešno završio put oko sveta. Let oko sveta na najviše 8.500 metara visine trajao je više od 16 meseci, sa prosečnom brzinom od 80 kilometara na čas zahvaljujući baterijama koje skladište sunčevu energiju uz pomoć 17.000 fotovoltnih ćelija na krilima.

2017 – Ujedinjene nacije upozorile su da je gotovo dva miliona dece neuhranjeno i u riziku da oboli od kolere u Jemenu, zemlji pogođenoj dvogodišnjim građanskim ratom.

2018 – Preminuo je Adem Demaći, političar koji je u bivšoj Jugoslaviji 28 godina proveo u zatvoru zbog svojih političkih pogleda i zalaganja za nezavisno Kosovo. Osnivač je Parlamentarne stranke, a za vreme rata na Kosovu bio je politički lider Oslobodilačke vojske Kosova.

2022 – Otvoren je most koji saobraćajno povezuje poluostrvo Pelješac i jug Hrvatske s ostatkom zemlje, zaobilazeći tako teritoriju Bosne i Hercegovine (BiH).

2023 – U vojnom udaru u državi Niger zbačen je demokratski izabran predsednik Mohamed Bazum, suspendovani su ustav i institucije i zatvorene državne granice.