Klimatske promene pogoršavaju ovogodišnju sušu u Evropi, jer ekstremne vrućine iscrpljuju rezerve vode, rekli su naučnici u danas objavljenoj analizi, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters) na svom sajtu.
Mnoge evropske zemlje ovog leta doživljavaju sušu. Francuska strahuje da će žetva kukuruza biti najmanja u poslednjih 50 godina, dok je Rumunija ograničila pristup poljoprivrednika vodi za navodnjavanje njiva.
Holandija je prošle nedelje proglasila nestašicu vode, a sedam grčkih ostrva proglasilo je vanredno stanje zbog suše kako bi sačuvali svoje vodne resurse.
Klimatske promene nisu direktno bile uzrok nedostatka kiše primećenog između aprila i juna ove godine, ali su, po naučnicima iz grupe „World Weather Attribution“ (WWA)koji proučlavaju posedice meteorološkog uticaja, one direktno doprinele ekstremnoj vrućini, koja ubrzava isparavanje vode iz zemljišta.
Uslovi koji pogoduju isparavanju vode bili su 80 puta češći u Zapadnoj Evropi i 40 puta češći u Istočnoj Evropi između januara i juna u poređenju sa predindustrijskom erom, navodi WWA.
„Ekstremne vrućine postaju glavni pokretač suše na našem kontinentu“, rekla je Sara Kju (Sarah Kew), klimatološkinja u Kraljevskom holandskom meteorološkom institutu.
„Vidimo kako rezerve vode isparavaju iz zemljišta i reka brže nego što bi to bio slučaj u svetu pre klimatskih promena, pretvarajući ono što bi bili podnošljivi periodi suše, u teške periode“, dodala je ona.
Naučnici su ukazali da ovi nalazi pokazuju da klimatske promene menjaju način na koji se suše razvijaju u Evropi. Nedostatak kiše sada igra manje značajnu ulogu, dok topliji vazduh, koji sprečava da kiša ostane u zemljištu, doprinosi više.
Po analizi WWA, suše na poljoprivrednom zemljištu su sada pet puta češće u Zapadnoj Evropi zbog klimatskih promena, a u Istočnoj Evropi čak 11 puta češće nego pre.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.