UN ocenile da je zdrava hrana delom skupa zbog podrške EU poljoprivredi

Poljoprivredne subvencije EU doprinele su rastu cena voća i povrća i ljudima je sve teže da se zdravo hrane, pokazao je novi izveštaj agencije UN.

Između 2021. i 2025. cena zdrave hrane u Evropi porasla je 36 odsto, prema danas objavljenom godišnjem izveštaju „Stanje bezbednosti hrane i ishrane“ Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Iako je inflacija, prouzrokovana pandemijom kovida, ratom u Ukrajini i verovatno skorašnjom krizom na Bliskom istoku, podigla cene u svim sektorima, političari su takođe krivi jer se subvencionišu uglavnom skrobni usevi zbog čega je uzgajanje povrća, voća i mahunarki nesrazmerno poskupelo, naveo je FAO.

Kako je rekao direktor za ekonomiju poljoprivrede u FAO Dejvid Labord, to se svodi na „indirektno oporezivanje“, preneo je Politiko.

Delom se za to okrivljuju direktne poljoprivredne subvencije EU iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) koja je jedan od najvećih programa finansiranja EU.

Međutim, nedovoljna ulaganja u istraživanja kako bi se smanjile cene proizvodnje voća i povrća, što je radno intenzivna produkcija, imala su još veći uticaj na dostupnost zdrave hrane u Evropi, rekao je Labord za Politiko. 

Prema izveštaju, svakodnevni troškovi za kupovinu obroka koji ispunjava minimalne zahteve zdrave ishrane (ima pravu ravnotežu hranljivih materija, kalorija i raznovrsnosti) prosečnog građanina Evrope povećani su za dolar između 2021. i 2025. godine, na 3,97 dolara. 

Agencija UN je navela i da je evropski rast cena veći od svetskog proseka od 25 procenata.

U svakom zdravom obroku povrće, voće i mahunarke čine gotovo 60 odsto ukupne cene a skrobne kulture, poput pšenice, 13 odsto. Ipak, najveći deo poljoprivrednih subvencija završava u žitu, šećeru, mlečnim proizvodima, govedini i uljaricama za stočnu hranu.

U izveštaju agencije UN date su i preporuke kako bi se spustile cene voća i povrća, uključujući smanjenje bacanja hrane, podršku za inpute poput đubriva i povećanje transparentnosti cena.