Nacionalana alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da se 84 odsto anketiranih gradova i opština u Srbiji suočilo sa tužbama zbog faktičke eksproprijacije, dok polovina navodi da su protiv njih najavljeni i novi postupci.
„Iako su naknade koje je potrebno isplatiti vlasnicima male, sudski i advokatski troškovi mogu da dostignu i 500.000 dinara po postupku što predstavlja opteređenje za lokalne budžete i otežava njihovo planiranje“, naveo je NALED.
Rezultati ankete, koja je predstavljena na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu, a u kojoj su učestvovale 32 lokalne samouprave ili gotovo četvrtina svih gradova i opština u zemlji, pokazuju da je najčešće reč o zemljištu preko kojeg su seoski putevi nekada izgrađeni na osnovu usmenog dogovora s vlasnicima, bez formalno sprovedenog postupka eksproprijacije, što se često dešavalo u tadašnjoj praksi.
Dodatni problem, navedeno je, predstavlja to što u gotovo polovini postojećih predmeta ne postoji prethodna dokumentacija, poput saglasnosti vlasnika ili ugovora, što otežava pravnu zaštitu gradova i opština. Istovremeno, dve trećine vlasnika pokreće sudski postupak bez prethodnog obraćanja lokalnim vlastima i pokušaja da se spor reši vansudskim poravnanjem.
„Jasno je da je reč o sistemskom problemu koji zahteva sveobuhvatno rešenje, uključujući standardizovani model vansudskog poravnanja. Zato NALED predlaže uspostavljanje jedinstvene baze podataka, budući da najveći broj lokalnih samouprava nema centralizovane podatke o ukupno isplaćenim naknadama, sprovedenim upravnim postupcima, kao i izradu lokalnih planova za rešavanje postojećih i sprečavanje novih slučajeva“, rekao je šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić.
Dodao je da je potrebno unaprediti saradnju lokalnih samouprava, pravobranilaštava, sudova i katastra, kao i pružiti podršku u obuci kadrova i jačanju terenskih timova.
Predmet sporova najčešće je, kako je istaknuto, poljoprivredno zemljište, u 52 odsto slučaja, a u 45 odsto slučaja je reč o građevinskom zemljištu. Ovo zemljište je najčešće bilo korišćeno za izgradnju seoskih i lokalnih puteva i u manjoj meri za postavljanje elektroenergetskih vodova.
Četiri od pet anketiranih lokalnih samouprava nemaju podatke o ukupnoj površini zemljišta obuhvaćenog faktičkom eksproprijacijom, između ostalog i zato što se informacije nalaze kod različitih institucija – lokalne samouprave, pravobranilaštva i sudova.
„Grad Šabac je u prethodnih pet godina iz budžeta izdvojio 75 miliona dinara za eksproprijaciju, što jasno pokazuje koliko ovaj problem može da utiče na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava. Zato je neophodno pronaći sistemsko rešenje kojim ćemo zaštititi privatnu svojinu i prava vlasnika parcela, ali i omogućiti lokalnim samoupravama da realnije planiraju budžetska sredstva“, rekao je gradonačelnik Šapca i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem Aleksandar Pajić.
Istakao je da bi se na taj način izbeglo ugrožavanje investicija usled pravosnažnih rešenja kojima se nalaže isplata značajnih iznosa, što predstavlja veliko opterećenje za budžete.
Kako je navedeno, taj problem bi u narednom periodu mogao da bide i veći jer polovina ispitanika navodi da ima najavu velikog broja novih tužbi po ovom osnovu, a četvrtina očekuje i do više od 100 novih slučajeva.
U saopštenju NALED-a je navedeno da dve trećine ispitanika već planira sredstva u lokalnim budžetima za naknade i sudske troškove, dok 68 odsto navodi da su presude imale značajan uticaj na njihove finansije. Među lokalnim samoupravama koje imaju objedinjene podatke, izdvajanja po ovom osnovu premašivala su deset miliona dinara.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.