Đedović Handanović je rekla da u razgovorima u Vašingtonu energetika treba da obuhvati jačanje regionalne energetske bezbednosti, razvoj strateških projekata i saradnju sa američkim kompanijama. Prema njenim rečima, postoji mnogo prostora za jačanje saradnje sa SAD, a američki investitori i kompanije mogu da pomognu u jačanju energetske infrastrukture Srbije. Navela je i da će teme obuhvatiti nove izvore energije, projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, unapređenje gasne infrastrukture, razvoj geotermalne energije i tehničku saradnju oko mogućeg razvoja nuklearnog programa u Srbiji.
Dodala je da je cilj da se u narednih pet do deset godina završe ključni projekti važni za narednih sedam ili osam decenija. Govoreći o NIS-u, ministarka je rekla da se Srbija već 18 meseci suočava sa izazovima zbog američkih sankcija toj kompaniji. Istakla je da država i građani nisu krivi za takvu situaciju i da je cilj očuvanje sigurnog snabdevanja bez poremećaja na tržištu.
Prema njenim rečima, rezerve su duplirane u prethodne tri godine, a država će nastaviti da nadgleda snabdevenost tržišta i da se bori sa povećanjem cena. Rekla je i da budžet trpi, da su akcize smanjene za 20 odsto i da je važno čuvati stabilnost snabdevanja i donositi odluke koje to neće ugroziti. „Sve što je izvan mogućnosti našeg odlučivanja, poput odnosa SAD i Rusije, na to ne možemo da utičemo, ali ćemo čuvati našu poziciju i dobre odnose sa obe strane“, rekla je ministarka.
Izrazila je nadu da će američki partneri imati razumevanja za situaciju u Srbiji i potrebu da rafinerija nafte u Pančevu nastavi da radi uprkos rastu cena sirove nafte i otežanim transportnim rutama zbog sukoba na Bliskom istoku. Govoreći o promeni vlasničke strukture u NIS-u, Đedović Handanović je navela da je Srbija postigla sporazum između akcionara sa MOL-om, uz pretpostavku da preuzmu većinsko vlasništvo u kompaniji. O saradnji sa Rumunijom rekla je da je juče u Bukureštu potpisan Memorandum o razumevanju između Srbije i Rumunije o razmeni informacija radi realizacije projekta RHE Đerdap 3.
Istakla je da je to važan korak za jedan od najvećih energetskih projekata u Evropi. Prema njenim rečima, tokom prethodne dve i po godine sa rumunskom stranom su deljene sve analize, informacije i scenariji u okviru osnova za Prethodnu studiju opravdanosti. Dodala je da je o projektu razgovarala sa trojicom ministara energetike i da je memorandum potpisan sa premijerom Ilieom Boložanom, koji je i vršilac dužnosti ministra energetike. Ministarka je navela da RHE Đerdap 3 ima potencijal da postane najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi, sa kapacitetom između 1.200 i 2.400 MW, dok Srbija trenutno razmatra varijantu od 1.800 megavata.
Objasnila je da bi projekat omogućio skladištenje energije kada je ima u višku i njeno korišćenje kada je najpotrebnija. Dodala je da Srbija i Rumunija imaju odlične političke i ekonomske odnose i dugu tradiciju saradnje u energetici, uz zajednički razvoj i upravljanje hidroenergetskim sistemom Đerdap 1 i Đerdap 2 od 1963. godine. Kao naredne korake navela je usvajanje Prethodne studije opravdanosti, završetak Generalnog projekta i izradu Strateške procene uticaja na životnu sredinu. Đedović Handanović je rekla i da će u okviru Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i SAD u sektoru energetike biti izabran partner na osnovu javnog poziva, sa kojim će se ući u dalje pregovore i početi priprema tehničke dokumentacije. Navela je da je Srbija otvorena i za mogućnost uključivanja Rumunije u projekat ako za to bude interesovanja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.