Ambasadorka Francuske: Predlog o postepenom integrisanju u EU nosi ekonomske i političke koristi

Ambasadorka Francuske u Srbiji Florans Ferari izjavila je da francusko-nemački predlog o proširenju, formulisan na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, ima za cilj da pokrene novu dinamiku za proširenje Unije.

„Predlažemo sprovođenje pretpristupne strategije koja je prilagođena svakoj državi članici, kako bi se ubrzala njihova integracija na osnovu zasluga i kriterijuma iz Kopenhagena, a uz zadržavanje istog cilja, a to je punopravno članstvo. Cilj strategije je da podstakne sve reforme koje će da donesu neposredne i opipljive benefite zemljama kandidatima i njihovim stanovnicima“, rekla je Ferari u intervjuu agenciji Beta i radiju Sto plus.

Prema njenim rečima „te koristi će biti ekonomske,  kroz pristup jedinstvenom tržištu, ali i političke, kroz učešće na sastancima EU kao i, naravno, preko svih onih inicijativa koje su toliko važne za mlade, kao sto su Kreativna Evropa, Digitalna Evropa, Horizont Evropa, ne zaboravljajući Erazmus+ za mobilnost studenata“.

Naglasila je da sprovođenje startegije zavisi od država članica, ali i od zemalja kandidata koje treba da prihvate inicijativu.

Ferari je rekla da je sama činjenica da su Francuska i Nemačka odabrale samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu 5. juna kako bi formulisale predlog o proširenju, po njenom mišljenju, veoma značajna.

„To je zaista veoma konkretan znak naše zajedničke posvećenosti integraciji zemalja Zapadnog Balkana u EU“, navela je.

Ona je dodala da francusko-nemački predlog „uzima u obzir i priznaje“ frustriranost zemalja kandidata u vezi sa procesom proširenja koji im se čini dug i kompleksan.

„Smatramo da je postepena integracija instrument koji je od suštinskog značaja kako bi se podržala politička volja zemalja kandidata, ohrabrujući ih da ubrzaju tempo očekivanih reformi i kako bi ih efikasno približila Evropskoj uniji. Želimo da igramo aktivnu ulogu i da oprinesemo napredovanju“, rekla je Ferari.

Na pitanje šta vidi kao ključni problem u procesu pristupanja Srbije koja već dugo stagnira na tom putu, Ferari je ocenila da „Srbija ima kredibilan put ka pridruživanju EU“.

„Zemlje članice EU žele da Srbija bude deo EU. Dozvolite mi da vas podsetim na ono što je predsednik Makron rekao u Bratislavi 2023. u vezi sa proširenjem. Naglasio je da pitanje nije da li ćemo se ili kada proširiti, već kojom brzinom. Bezbedna i snažna Evropa ne može da se gradi bez Zapadnog Balkana, a posebno ne bez Srbije. Stoga je strateški prioritet Francuske da obezbedi da put koji je Srbija izabrala vodi do pridruživanja u EU“, rekla je.

Prema rečima ambasadorke Francuske, proces može veoma brzo da napreduje ako se sprovedu neophodne reforme.

„Znamo da je put zahtevan, sa dubokim reformama koje treba sprovesti u političkoj i institucionalnoj sferi. Međutim, perspektiva pristupanja Srbije je kredibilna i realna, pod uslovom da se te reforme preduzmu“, ukazala  je.

Naglasvivši da će Francuska nastaviti da podržava Srbiju na tom putu, ambasadorka je rekla da je optmista „jer su sve te reforme u toku i mogle bi brzo da se konkretizuju“.

„Važno je i da se održi duh dijaloga: sa državama članicama i evropskim institucijama, ali i unutar samog srpskog društva“, dodala je.

Govoreći o situaciji sa medijima i civilnim društvom, ambasadorka Ferari je rekla da EU, a posebno Francuska, pažljivo prate dešavanja u Srbiji i dosledno pozivaju na zaštitu vladavine prava i slobode medija.

„Na nama je odgovornost da pratimo razvoj situacije i da procenimo koliko je ona kompatibilna sa putem ka članstvu u EU.Oglašavamo se kada smatramo da je to potrebno, kada verujemo da Srbija ne napreduje u odabranom pravcu, u pravcu članstva u EU. Dosledno pozivamo na sprovođenje reformi, zaštitu demokratskog prostora i vladavine prava i jačanje slobode štampe, koji su u srži evropskih vrednosti“, istakla je.

Ambasadorka je dodala da je civilno društvo „partner od suštinskog značaja kako bi se obezbedilo da reforme obuhvate što širi krug ljudi i da se ne svode samo na proces koji se vodi odozgo na dole“.

„Civilnom društvu prirodno pripada da bude deo tog procesa. Srbija ima sreću što poseduje gustu mrežu organizacija civilnog društva koje su profesionalne i efikasne. One predstavljaju značajnu prednost kao fasilitatori dijaloga unutar srpskog društva“, dodala je.

Na pitanje o odnosima Srbije sa susedima, ambasadorka je rekla da „Srbija ima za vokaciju da bude aktivan akter u službi regionalne stabilnosti“ što je, ocenila je, “ važno, posebno u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru“.

„Situacija na Kosovu je kompleksna i želim da naznačim da Francuska bezrezervno podržava dijalog Beograda i Prištine koji EU pomaže“, dodala je ambasadorka.

Kada je reč o odnosima sa Hrvatskom ona je izrazila žaljenje što se „i sa jedne i sa druge strane prečesto poseže za zastarelom retorikom“  dodajući da „nedavni susret dvojice ministara spoljnih poslova u Subotici, koji je bio produktivan i srdačan, predstavlja ohrabrujući znak“.

Ferari je naglasila da je, budući da su se narodi u regionu uglavnom pomirili, nepotrebno i kontraproduktivno koristiti uvredljive reči ili bolnu simboliku, dodajući da su „produbljivanje veza sa EU i zemljama članicama kao i nastavak proširenja su ključni za prosperitet i stabilnost“ Zapadnog Balkana. 

Govoreći o odnosima  Srbije i Francuske, Ferari je ocenila da su oni „već odlični i posebno bogati na svim nivoima“ i zasnivaju se na viziji zajedničke budućnosti u okviru EU, ali  je dodala da „još postoji prostor za poboljšanje“.

„Na političkom nivou, trenutno izrađujemo francusko-srpsku mapu puta koja će omogućiti da se još više ojača i proširi strateško partnerstvo koje je potpisano pre petnaest godina između Srbije i Francuske“, rekla je.

Didala je da su francuska preduzeća mobilisanan aročito na velikim strukturnim projektima „u cilju približavanja Srbije evropskim standardima“.

„To je slučaj u oblasti odbrane, sa izborom preduzeća Daso (Dassault Aviation) za modernizaciju flote aviona, u oblasti infrastruktura, uz ulaganja Vensija u modernizaciju i rad aerodroma ‘Nikola Tesla’, što Srbiji omogućava da raspolaže prvorazrednim aerodromskim čvorištem, ili pak, uključivanjem naših preduzeća u program izgradnje beogradskog metroa, što direktno koristi stanovništvu“, rekal je.

Prema njenim rečim Francuska  želi da investira i u sve sektore koji doprinose zaštiti i unapređenju životne sredine, posebno u upravljanje vodama i energetiku, uključujući civilnu nuklearnu energiju „sektor u kojem je Francuska ima vodeću ulogu“.

„Civilna nuklearna energija je neophodna za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte na globalnom nivou, za obezbeđivanje pravedne i održive energetske tranzicije i za promociju bezbednosti i diverzifikacije snabdevanja energijom.

Želimo da u oblasti ekonomske saradnje, koja je utrostručena tokom poslednjih deset godina, nastavimo tom uzlaznom putanjom“, navela je.

Ambasadorka Ferari rekla je da Francuska takođe želi da proširi i obnovi saradnju u oblasti inovacija, kulture, obrazovanja i učenja francuskog jezika.

„Ta saradnja je već vrlo dinamična, kako to pokazuju brojne razmene između francuskih i srpskih kulturnih institucija i umetnika, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji kao i velikog broja frankofonih građana (blizu 245.000) zahvaljujući kojima francuski jezik živi na čitavoj teritoriji Srbije“, dodala je ambasadorka Francuske Florans Ferari u intervjuu Beti i radiju Sto plus.