Stručnjaci za poljoprivredu rekli su danas da otkupne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda nikada nisu bile niže u odnosu na troškove proizvodnje i da je rešenje da se povećaju subvencije i da poljoprivrednici ulaze u suvlasništvo u skladišnim i prerađivačkim kapacitetima.
Agroanalitičar Milan Prostran rekao je da se pre više decenija država mešala u određivanje zgrantovane ili interventne cene, ne samo u Srbiji već i EU, ali je liberalizacijom tržišta to napušteno.
„Mislim da je u novim tržišnim okolnostima, kada je liberalizovana trgovina i tržište Srbije otvoreno za uvoz, domaćim poljoprivrednicima teško da se izbore sa evropskom konkurencijom iz EU. Ako se Srbija već opredelila za partnerstvo sa EU trebalo bi da i poljoprivrednike subvencioniše kako se to radi i EU“, rekao je Prostran za Betu.
Za pšenicu iz novog roda kupci nude 20-21 dinar po kilogramu koliko je koštala i pre desetak godina, a Zadružni savez Vojvodine je izračunao da bi minimalna cena pšenice ove godine tebalo da bude 27 dinara.
Proizvođači su maline prošle godine prodavali po 600 dinara po kilogramu, a ove je cena oko 400 dinara, višnje su prošle godine koštale oko 120 dinara, ove godine toliko košta samo prva klasa koje gotovo nema jer je bila suša, a za ostele kategorije su otkupne cene i manje od 50 dinara po kilogramu.
I meso je u bescenje, živa vaga kilograma svinjetine košta oko 180 dianra, a proizvođačka je oko 250 dinara po kilogramu i nema tražnje. Mnogi vlasnici farmi krava prodali bi ih da, kako kažu, imaju kome jer mlekare nude od 30 do najviše 60 dinara za litar mleka, pa su pre nekoliko meseci prosipali u znak protesta.
Prostran je istakao da trpi kritike što zagovara da se podignu subvencije prema poljoprivredi, koje sada iznose 7,1 odsto budžeta, sa obrazloženjem da nikad nisu bile veće.
Istakao je da se u EU u budžetu izdvajalo 44 odsto za podršku poljoprivredi do usvajanja poslednjeg budžeta, a zatim su ta sredstva smanjena na 39 odsto.
„Tačno je da je EU smanjila izdvajanja za poljoprivredu, ali koliko, sa 44 na 39 odsto, a Srbija je ove godine za tu granu privrede izdvojila 7,1 odsto budžeta“, rekao je Prostran.
Dodao je da je jasno da Srbija nema finansijsku snagu EU, ali da „ako već želi da bude deo EU trebalo bi i u tom sektoru da se usaglašava sa tom zajednicom“.
„Budžet za poljoprivredu bi trebalo povećavati tako što bi se bar za desetak godina dostiglo 20-25 odsto udela u republičkokm budžetu“, rekao je Prostran.
Profesor Miladin Ševarlić ocenio je da je država odgovorna što je prodala skladišne kapacitete za ratarske proizvode i hladnjače za voće.
Za visoke cene repromaterijala krivi su, prema njegovim rečima uvoznici, a za visoke cene u trgovini sami trgovci, a to odgovara i državi da naplati više poreza na dodatu vrednost (PDV).
„Rešenjena treba tražiti u suvlasništvu proizvođača u skladišnim i prerađivačkim kapacitetima“, rekao je Ševarlić.
Dodao je da posledice disperiteta cena već sežu u budućnost jer je ove godine od planiranih 800 studenata na poljoprivrednim fakultetima zauzeto samo 270 mesta, a u srednjim poljoprivrednim školama učenici se mogu nabrojati na prste.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.