Oni su to ocenili uoči panela „Od Kipra do Irske: Kako kapitalizovati rezultate samita u Tivtu?“ Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije EU u Srbiji, kojim je obeležen završetak kiparskog i početak irskog predsedavanja Savetom EU.
Ambasador Irske u Beogradu Kevin Kolgan izjavio je da predsedavanje njegove zemlje Savetom EU počinje sutra, 1. jula i da će trajati do kraja ove godine.
On je naveo da je Irska svoje prioritete tokom predsedavanja rasporedila u tri kategorije: kompetitivnosti, vrednosti i bezbednosti.
„Što se tiče kompetitivnosti, Irska će težiti da učini Evropu konkurentnijim mestom za biznis, gde ćemo moći da podržimo inovacije u radu i time dopremo do najvećeg broja građana“, rekao je Kolgan.
Ambasador je naveo da je evropski projekat „zasnovan na zajedničkim vrednostima, posvećenosti demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava, kao i jednakosti za sve“.
U kategoriji bezbednosti, Kolgan je rekao da Irska „prepoznaje rusku invaziju na Ukrajinu kao veliki rat koji šteti Evropi“, kao i da je svet trenutno „destabilizovan u meri koja dugo nije viđena“.
„Irska će raditi sa zemljama EU i drugim partnerima kako bi osigurala da je Evropa izdržljiva i spremna da se nosi sa bezbednosnim pretnjama“, rekao je on.
Ambasador je dodao da će jedan od prioriteta irskog predsedavanja biti proces proširenja EU.
„Irska snažno podržava proširenje i mi smo kao država stekli mnogo toga članstvom u EU. Od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, postali smo jedan od najrazvijenijih i najuspešnijih“, naveo je on.
Ambasador Kipra Andreas Fotiu izjavio je da je predsedavanje njegove zemlje Savetom EU došlo u turbulentnom trenutku za Evropu, imajući u vidu rat u Ukrajini i druge sukobe.
O procesu proširenja EU ambasador je naveo da je Kipar postigao „konkretne rezultate sa mnogo zemalja u procesu pregovora, uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Crnu Goru i Albaniju, ali i Srbiju“.
„Dijalog je nastavljen i održavan, a reforme su na putu. Podstičemo napredak u narednim mesecima i možemo da prepoznamo napredak u pristupnim pregovorima“, rekao je on.
Ambasador je dodao da je Kipar radio i na programu rominga „Roam like at home“, kao i da je o njemu dostignut konsenzus i da pregovori počinju uskoro.
„Kipar je veoma blizak prijatelj Srbije i u potpunosti podržava njen proces pristupanja EU“, zaključio je on.
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat ocenio je da dve zemlje u predsedavanju Savetom EU povezuje velika pažnja procesu proširenja.
„Samit u Tivtu i navala nonpejpera pokazuju jednu istu stvar: postoji momentum kada je u pitanju proširenje. To nije nagla promena brzine, već postepeno povećanje važnosti proširenja i to je sve zbog okolnosti u kojima se svet trenutno nalazi“, rekao je on.
Bekerat je naveo da zbog okolnosti poput rata u Ukrajini „EU mora da se proširi kako bi postala jača i kompetitivnija u geopolitičkoj areni“.
On je ocenio da se „pre 10 godina EU pretvarala da želi da se promeni, dok se Zapadni Balkan pretvarao da će da sprovodi reforme“, dok je situacija danas drugačija.
„Srbija ima sav potencijal da stigne Albaniju i Crnu Goru (u napretku pregovora), time što je najbogatija zemlja u regionu, ukoliko se politička volja i momentum poklope“, dodao je Bekerat.
Bekrat je govorio i o programima poput SEPA i „Roam like home“ i na kraju ocenio da uspeh proširenja EU zavisi od sposobnosti da se građanima Srbije objasne pogodnosti njenog članstva u Uniji, ali i da se građanima država članica objasni zašto proširenje pogoduje i njima.
Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović ocenio je da je odlazeće kiparsko predsedavanje „obavilo sjajan posao kada je u pitanju politika proširenja“ i dodao da ona ima „pun zamah“.
„Nažalost, u tom kontekstu. Srbija je gubitnik u ovom takmičenju, imajući u vidu da nije učinila nijedan formalni korak unapred tokom kiparskog predsedavanja“, rekao je on.
Majstorović je naveo da ipak „postoje brojne spekulacije koje ukazuju da će u narednom periodu biti izvesnije postizanje konsenzusa unutar Saveta o tome da li će srbija da otvori Klaster 3 i neke druge“.
„Nadam se da će se (EU) u daljem sagledavanju napretka Srbije prevashodno baviti fundamentalnijim pitanjima pregovaračkog procesa. Niko ne spori da je Vlada Srbije ostvarila uslove za otvaranje Klastera 3. Međutim, za napredak evrointegracija potrebno je mnogo više, neki preduslovi koji se tiču demokratskih institucija, slobodne javnosti, slobode medija i adekvatne primene vladavine prava“, dodao je on.
Na panelu su učestvovale i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selakovii i programska direktorka CEP Milena Mihajlović Denić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.