Na današnji dan 25. jun

2009 – Umro je Majkl Džekson (50), svetska pop zvezda. Njegov najpoznatiji album je „Thriller“ (1982.) Dva puta je uvršćen u „Hol slavnih rokenrola“, dobio je 13 nagrada Gremi, na prvom mestu Bilbordove liste bio je više puta od bilo kojeg drugog muškog izvodjača u istoriji.

1822 – Umro je nemački pisac i kompozitor Ernst Hofman (Hoffmann), dirigent i režiser hamburške opere. Žak Ofenbah (Jacques Offenbach) je po njegovim novelama komponovao operu „Hofmanove priče“.

1847 – Oslobodjeni crni robovi iz Amerike su u Africi proglasili nezavisnu republiku Liberiju, koju su SAD priznale na isti dan 1862. godine.

1867 – Amerikanac Lisjen Smit (Lucien Smith) iz Ohaja patentirao je bodljikavu žicu.

1872 – Jezuiti su izbačeni iz Nemačke, 99 godina pošto je papa Klement XIV ukinuo taj rimokatolički red.

1876 – U bici kod Litl Big Horna, indijansko pleme Sijuksa je, pod komandom poglavice „Ludog Konja“, pobedilo jedinicu Sedme konjičke divizije generala Džordža Armstronga Kastera (George, Custer) koji je je poginuo zajedno sa 264 vojnika svoje jedinice.

1900 – Rodjen je britanski admiral Luj Mauntbaten (Louis Mountbatten), prvi lord Admiraliteta (1954) i poslednji vicekralj Indije (1947-48).

1920 – U Vukovaru je završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije, na kojem su doneti novi program i statut, a naziv partije je izmenjen u Komunistička partija Jugoslavije.

1925 – U Užice je stigao prvi voz, nazvan „Ćira“. Prestao je da saobraća 1974, kada je ukinuta pruga uskog koloseka.

1938 – Daglas Hajd (Douglas Hyde) je proglašen za prvog predsednika Irske Republike.

1942 – Britansko Ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu zasulo bombama nemački grad Bremen, važnu pomorsku i podmorničku luku.

1950 – Napadom severnokorejskih trupa na Republiku Koreju (Južnu Koreju) počeo je Korejski rat.

1959 – SSSR je predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.

1963 – Premijer južne kongoanske provincije Katange, Moiz Čombe (Moise Tshombe) primoran je da podnese ostavku.

1966 – Jugoslavija i Vatikan su obnovili diplomatske odnose.

1975 – Predsednica Vlade Indije, Indira Gandi (Gandhi) proglasila je vanredno stanje da bi zaustavila kampanju za njeno povlačenje sa vlasti. Uhapšeni su lideri opozicije, sindikata i intelektualci.

1975 – Mozambik je, posle 477 godina, stekao nezavisnost od Portugalije, a prvi predsednik postao je Samora Mašel (Machel), lider Fronta za oslobođenje Mozambika (Frelimo).

1988 – U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i sovjetskog Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV).

1991 – Poslednje sovjetske jedinice napustile su Čehoslovačku, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je prekinuta reformistička politika Aleksandra Dubčeka (Alexander Dubcek).

1991 – Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost od jugoslovenske federacije. To je pojačalo napetost unutar federalne države, koja je u narednim mesecima eskalirala u rat u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.

1993 – Kim Kembl (Campbell) postala je prva premijerka Kanade.

1995 – Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani (Khalifa, Thani) državnim udarom je zbacio s vlasti svog oca, šeika Kalifu, emira Katara.

1996 – U eksploziji kamiona-bombe u naselju američke vojske kod grada Dahrana u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca i ranjeno još 400 ljudi. Za napad su optuženi pripadnici saudijske militarističke grupe Hezbolaha.

1997 – Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto (Jacques-Yves Cousteau). Konstruisao je ronilački aparat „vodena pluća“ (Aqualung) i filmsku kameru za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara, a za film „Svet tišine“, koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom (Louis Malle), dobio je „Zlatnu palmu“ na festivalu u Kanu 1956.

1999 – SAD su ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile hapšenje ratnih lidera bosanskih Srba i predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, optuženih za ratne zločine.

2001 – U Albaniji je vladajuća Socijalistička partija proglasila pobedu na parlamentarnim izborima, uprkos neredima koji su za posledicu imali zatvaranje 15 izbornih jedinica.

2001 – Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid (Abdurrahman Wahid) doputovao je u zvaničnu posetu Australiji, prvu posle 26 godina, čime je započela nova era u odnosima tih dveju zemalja.

2003 – SAD su zamrzle finansijsku imovinu 55 bivših zvaničnika Iraka, uključujući i predsednika Sadama Huseina.

2005 – Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je ultrakonzervativni gradonačelnik Teherana Mahmud Ahmadinedžad.

2008 – Britanska kraljica Elizabeta II je Robertu Mugabeu oduzela vitešku titulu dodeljenu 14 godina ranije, jer je njegov režim kršio ljudska prava i podrivao demokratske procese u Zimbabveu. U prvom krugu predsedničkih izbora u Zimbabveu je pobedio Pokret za demokratske promene, a potom su policija i snage bezbednosti pod kontrolom Mugabea počele surov obračun s pristalicama opozicije, u kojem je ubijeno 35 ljudi, dok je 3.000 brutalno prebijano.

2009 – Umro je Majkl Džekson (50), svetska pop zvezda. Njegov najpoznatiji album je „Thriller“ (1982.) Dva puta je uvršćen u „Hol slavnih rokenrola“, dobio je 13 nagrada Gremi, na prvom mestu Bilbordove liste bio je više puta od bilo kojeg drugog muškog izvodjača u istoriji.

2009. – Umrla je američka glumica Fara Foset (Farrah Fawcett), pop ikona 1970-ih i zvezda serije „Čarlijevi andjeli“.

2013 – Evropska Unija je za četiri meseca odložila novi krug pristupnih pregovora s Turskom zbog odnosa Ankare prema antivladinim demonstracijama. Turska je pristupne pregovore sa EU počela 2005. godine.

2015 – Amnesti internešenel (Amnesty International – AI) upozorila je na porast broja izbeglica koje stižu do grčkih ostrva u Egejskom moru i apelovala na šefove država i vlada da pruže pomoć.

2023 – Na drugim parlamentarnim izborima koji su u mesec dana održani u Grčkoj, Nova demokratija (ND) konzervativnog lidera Kirjakosa Micotakis ostavrila je ubedljivu pobedu. Lider levičarske Sirize Aleksis Cipras podneo je ostavku zbog loših izbornih rezultata.

2024 – Bivši švajcarski predsednik Alen Berse (Alain Berset) izabran je za generalnog sekretara Saveta Evrope na mandat od pet godina.