Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, da je procesuiranje seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije pred sudovima u Srbiji i dalje „izuzetno ograničeno i nesrazmerno rasprostranjenosti i težini tog zločina“.
FHP je naveo da je tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji seksualno nasilje sistematski korišćeno kao sredstvo zastrašivanja civilnog stanovništva i uspostavljanja kontrole nad teritorijama, dok broj žrtava nikada nije precizno utvrđen, ali se procenjuje da se kreće od najmanje 20.000 do više desetina hiljada žena koje su preživele silovanje i druge oblike seksualnog nasilja.
Iz FHP su podsetili da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2015. godine proglasila 19. jun Međunarodnim danom borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, u znak sećanja na usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1820 iz 2008. godine, kojom je potvrđeno da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati ratni zločin, zločin protiv čovečnosti ili element genocida.
Prema podacima FHP-a, tokom 23 godine rada Tužilaštva za ratne zločine podignuto je svega 13 optužnica protiv 29 osoba za krivična dela koja uključuju seksualno nasilje, što čini 11 odsto svih optužnica.
„Poređenja radi, 48 odsto svih optuženih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju optuženo je i za seksualno nasilje“, navodi se u saopštenju.
Dodali su da se samo pet optužnica odnosilo isključivo na seksualno nasilje u ratu, i to u predmetima Brčko, Kalinovik, Bratunac II, Goražde i Vukovar-Proleterska.
FHP je ukazao da, iako je revidiranom Tužilačkom strategijom za procesuiranje ratnih zločina za period od 2022. do 2026. godine seksualno nasilje označeno kao prioritet, nakon podizanja optužnice u predmetu Vukovar-Proleterska 2023. godine nije bilo novih optužnica za seksualno nasilje.
Ukazali su i na problem neadekvatne pravne kvalifikacije dela, navodeći da su u više predmeta radnje seksualnog nasilja tretirane kao nečovečno postupanje ili su potpuno zanemarene kao samostalni oblici ratnog zločina.
Prema podacima FHP-a, pred sudovima u Srbiji pravnosnažno je okončano 11 postupaka koji obuhvataju seksualno nasilje u ratu, pri čemu je 12 osoba osuđeno u osam osuđujućih presuda, dok je 13 osoba oslobođeno u tri oslobađajuće presude.
„Ovakva statistika je poražavajuća imajući u vidu razmere seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji“, ocenio je FHP.
Ta organizacija izrazila je zabrinutost i zbog kaznene politike domaćih sudova, navodeći da su u predmetima koji su se odnosili isključivo na seksualno nasilje izricane kazne zatvora od pet do osam godina.
Dodali su da nijednoj oštećenoj u postupcima za seksualno nasilje nije dosuđen imovinskopravni zahtev u okviru krivičnog postupka, već su žrtve upućivane na parnične postupke radi naknade štete.
FHP je pozvao Javno tužilaštvo za ratne zločine da intenzivira istrage i procesuiranje seksualnog nasilja u ratu uz primenu međunarodnih standarda i prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i sudove da izriču kazne koje odgovaraju težini zločina i odlučuju o imovinskopravnim zahtevima u okviru krivičnih postupaka.
„Posle više od dve decenije od osnivanja specijalizovanih pravosudnih institucija za ratne zločine, rezultati ostvareni u procesuiranju seksualnog nasilja ne predstavljaju pravdu niti ukazuju na sistemsko i kontinuirano rešavanje ovakvih predmeta, već na razmere nekažnjivosti koja i dalje traje“, istakli su iz FHP.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.