U Srbiji legalno 100.000 stranaca, a u prihvatnim centrima svega 160 izbeglica

Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je danas kazaoda je u Srbiji svega oko 160 izbeglih smešteno u prihvatne i azilne centre i da je ove godine 161 izrazio nameru da traži azil.

On je agenciju Beta povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, kazao da je medju njima najviše ljudi iz Avganistana, Egipta, Rusije, Gane, Turske i Sirije.

„U istom periodu je dodeljeno osam azila i to šest utočišta za izbeglice iz Sirije, Burundija, Siera Leonea, Irana, i dva subsidijarne zaštite za lica iz Sirije“, kazao je Đurović.

Napomeno je i da „u Srbiji kraće ili duže boravi više od 32.000 osoba iz Ukrajine i više od 43.000 Rusa, od čega 1.028 lica iz Ukrajine uživa privremenu zaštitu u Srbiji“.

Dodao je da „nezavisno od izbeglica, trenutno u Srbiji legalno radi do 100.000 stranaca“.

Đurović je izneo da se izbegla lica suočavaju sa problemima sa sporim procedurama, neadekvatnim „kartonskim ličnim kartama koje nisu biometrijske“, kao i sa pristupom i ostvarivanjem zdravstvene zaštite.

Ima i problema sa sistemskom pomoći u integraciji – „od planskog pristupa i pomoći u zapošljavanju, obrazovanju, učenju jezika, socijalizaciji, upoznavanju sa propisima, pravima i obaveza, (…)“.

Po rečima Đurovića, tu su problemi u planskoj zaštiti od eksploatacije, nasilja i drugih zloupotreba, dok borba protiv krijumčarenja i prilagođavanje novim pravilima EU  – EU Paktu o azilu i migraciji, ostaje imperativ za sistem.

Napomenuo je i da se Međunarodni dan izbeglica obeležava u novim, turbulentnim, međunarodnim i bezbednosnim okolnostima i u, kako je naveo, rastućem anti-migrantskom narativu koji se širi zemljama najrazvijenijeg sveta, „iz mnogih kranje desnih populističkih političkih i interesnih grupa“.

Đurović je kazao da senzacionalizam oduzima prostor objektivnom izveštavanju u situacijama i incidentima koji se povezuju s izbeglicama i drugim migrantima i da se „cela grupa izbeglica ili migranata indirektno okarakteriše kao opasna, zlonamerna, pretnja po primajuće sredine i domaće građane“.

„Isto smo mogli da posvedočimo i u poslednjim incidentima u Belfastu u Severnoj Irskoj koji su postali glavna vest mnogih medija širom Evrope“,ocenio je,

Napomenuo je i da se pojam migrant često poistovećuje sa izbeglicom i postaje negativna i objedinjujuća reč za različite grupe ljudi-stranaca, koji odlaze u druge zemlje da bi radili, učili, lečili se, spojili se sa svojom porodicom, živeli ili pak dobili zaštitu od progona.

„Svaka od ovih grupa migranata je po sebi drugačija, a izbeglice predstavljaju grupu migranata koja je najranjivija, ali koja po propisima, ustavima i međunarodnim konvencijama samih primajućih zemalja razvijenog sveta ima pravo na boravak i zaštitu u njima“, kazao je Đurović.

Napomenuo je da se tu „ništa nije promenilo uprkos narativima i promenama politika“, te da izbeglice i dalje imaju pravo na boravak i zaštitu u svim zemljama sveta.

„Međutim, problemi u neuspeloj integraciji stranaca u lokalnim sredinama mnogih zemalja su pak doveli do nezadovoljstva, strahova i nesigurnosti lokalnih zajednica i građana prema strancima uključujući i izbeglice“, kazao je Đurović.

Napomenuo je da „bez efikasnog učenja jezika, kulture, običaja, prava i obaveza, bez sistema monitoringa i podrške, bez institucionalne efikasnosti, boravak, zaštita i integracija i izbeglica postaje neuspešna sa dalekosežnim socijalnim posledicama“,

Upozorio je da na tome „često žele da profitiraju populističke političke elite u svetlu sticanja političke moći i borbe za vlast“.

„Rešenja koja se pak nude od političkih elita se intenzivno svode na preduzimanje fizičkih prepreka i mehanizama koji imaju za cilj da migraciju trenutno i kratkoročno zaustave, ali ne da reše razloge pokretače izbeglištva i migracije u zemljama odakle ljudi odlaze“, naveo je Đurović.

Ukazao je da migracija i izbeglištvo „neće nestati sa barijerama, ogradama i drugim merama fizičke kontrole kretanja, merama nadzora, deportacija“, te prebacivanjem tereta migracije na tranzitne zemlje na putu migracije.

Đurović smatra da će te mere povećati patnju, rizike, eksploataciju izbeglih ali i drugih migranata i podstaći krijumčarenje i organizovani kriminal.

„Te pojave naši službenici svakodnevno već vide na terenu, gde iregularna migracija i krijumčarenje postaju sve manje vidljivi sistemu i ostaju ispod radara institucija, a u rukuma krijumčarskih mreža i organizovanog kriminala i ovde, na samom obodu EU“, kazao je Đurović.

Rekao je i da, „na sreću, Srbija ostaje po strani kada je reč o ovakom raspoloženju i delovanju pojedinih interesnih ili ekstremnih grupa“, te, kako je naveo, „zakoračivši u proces upravljanja mešovitom migracijom od uvoza strane radne snage, do prihvata izbeglih iz Ukrajine ili iz drugih delova sveta“ – Rusije, Afrike, Bliskog Istoka.

„Ukoliko se hitno ne preduzmu mere da ubrza odlučivanje o azilu, ne sprovodi efikasna integracija, ne uključe lokalne samouprave i bolje upravlja i koordinira sistemom upravlja mihracijama, rizikujemo da i mi, kao što su već zemlje Zapada, uskoro uđemo u probleme integracije, rasta strahova, predrasuda i tenzija“, kazao je Đurović i upozorio na „eksploataciju pitanja migracija u političke svrhe“.