Poslanici oprečno o izmenama pravosudnih zakona

Borislav Antonijević iz poslaničke grupe „Mi snaga naroda – Branimir Nestorović“ izjavio je da nije dobro što predstavnici vlasti nisu objasnili kada je Venecijanska komisija dala mišljenje o kompletu pravosudnih zakona, niti da je to evropsko telo dalo predloge izmena za još dva zakona.

On je tokom vanrednog zasedanja Skupštine Srbije rekao da je Venecijanska komisija preporučila izmene devet od deset pitanja, da su predsednik Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić naglasili da država neće podleći pritiscima iz inostranstva i da stranci „neće uređivati zakone koji su izglasani“, što se prema njegovoj oceni desilo upravo mišljenjem Venecijanske komisije koja je sad na dnevnom redu.

„Zašto onda da verujemo da nećemo slušati preporuke stranaca, kada nam je Venecijanska komisija dala predlog šta treba menjati? Nije tačno da je (mišljenje te komisije) najpozitivnije. Ona je dala primedbu na devet od deset stavki, a onda je na sedam učinjena izmena, pa se pitam kako je moguće da će ovaj saziv glasati za izmenjene zakone koji su u ozbiljnoj suprotnosti sa zakonima koje ste usvojili na (prethodnom) glasanju? Kako možete da glasate dva puta za potpuno različite zakone“, upitao je Antonijević.

On je kazao da zakonodavac mora bolje da objasni zašto je, u slučaju zakona o doniranju organa, koja je takođe na dnevnom redu, obavezno da se ljudi izjašnjavaju da su protiv stavljanja na listu donora.

„Pa mi ni u Skupštini nemamo obaveztu da glasamo protiv. Uglavnom se glasa za, kad se stisne zvonce“, poručio je Antonijević.

Ministar pravde Nenad Vujić je, odgovarajući na Antonijevićeve primedbe, naveo da ciljevi pravosudne reforme nisu povučeni, da se predloženim izmenama „unapređuju ciljevi reforme“, a da je za januarske izmene zakona Venecijanska komisija rekla da je to „korak koji je napravljen ka efikasnosti pravosuđa“.

„Zato ne možemo govoriti o bilo kakvom pritisku. Narodna Skupština je zatražila mišljenje Komisije, ušla u diijalog sa izvestiocima (te Komisije), u kojima smo nalazili rešenja. I ovim izmenama i dijalogom smo otvorili još neka pitanja. Nastavak tog dijaloga sledi, jer Srbija aktivno radi na sprovođenju reformi. Jednom usvojen zakon mora da bude predmet posmatranja, sprovođenja, mora se pratiti njegovo sprovođenje i reagovati blagovremeno sa izmenama, jer zakon je živi organizam koji mora da se menja“, rekao je ministar.

Minitar zdravlja Zlatibor Lončar je poručio da u vom trenutku preko 1.200 ljudi u Srbiji čeka na organ kako bi mogli da nastave da žive, te da je ovo zakon koji treba da bude „životni, ne politički“.

„Građanima smo ostavili sve mogućnosti, da se izjasne za i protiv i da se ne izjasne, u skladu sa savešću. Cilj je da na primer članovi porodice ne mogu naknadno da menjaju volju pojedinca“, kazao je Lončar.

Milija Miletić iz poslaničke grupe „Radnička partija – Ruska stranka – Ujedinjena seljačka stranka“ ocenio je danas da je predlog izmena kompleta pravosudnih zakona dobar, koje se tiču poslednjeg mišljenja Venecijanske komisije, jer je neophodno da ljudi u „rubnim područjima“ imaju poverenje u pravosudni sistem.

On je naveo da će u celosti podržati sve promene pravosudnih zakona, a ministra pravde Nenada Vujića je pozvao da pronađe mogućnost za veliki broj opština koji nemaju sudske opštine, sudske jedinice ili sudeće dane, da dobiju direktniji pristup tog sistema.

„Građani ne mogu da ostvare svoja prava jer predsednici suda ne obezbeđuju ljudstvo, sudije ili prevoz za njih da dođu u na primer Svrljig, da se u okviru svog radnog dana bave sporovima (na lokalu )“, izjavio je Miletić, predlažući da sudije iz većih lokalnih samouprava putuju periodično do manjih opština, i tamo organizuju sudeće dane.

Miletić je takođe zatražio da se proširenje garantne šeme kojom se mladima subvencioniše kupovina prvog stana, o kojoj je isto bilo reči u parlamentu, proširiti i na poljoprivredna gazdinstva, odnosno da i ona mogu da budu garanti za nabavku ili gradnju nekretnine, ako zadovoljavaju zahteve koje banke stavljaju pred zajmoprimca.

„Dobro bi bilo da ta sredstva mogu da se koriste i za izgradnju objekata u seoskim sredinama, jer bi tako stimulisale ljude da ostanu u Svrljigu, Gadžinom Hanu, Boljevcu i ostalim opštinama“, naveo je Miletić.

Govoreći o iskorišćenosti IPARD fondova, naveo je da je u okviru IPARD 2 iskorišćena svega polovina sredstava, da se ostatak vratio Evropskoj uniji, između ostalog jer poljoprivrednici na jugu Srbije ne mogu da obezbede papire neophodne za učešće u toj šemi, a da bi država mogla da napravi fond koji bi premošćavao period od investiranja do povraćaja novca kroz ovaj sistem.

Bojan Torbica iz poslaničke grupe „Zdrava Srbija – Pokret socijalista“ kritikovao je aktuelno stanje u pravosuđu, ocenivši da su prethodne reforme „nanele nemerljivu štetu“ Srbiji, da ona mora da se pravi da „evropski pravosudni sistem ne postoji“, a da se u tom procesu „previše naglašava pitanje navodne političke nezavisnosti pravosuđa, a premalo pitanje odgovornosti (tog) pravosuđa“.

„(U međuvremenu) se deo tužilaca i sudija otvoreno uključio u politički život. Ko je oblikovao pravosudni model koji je Srbiji preporučen, kakvu ulogu ima Venecijanska komisija i ko je u stvari ta komisija? Srbija mora da o svim najvažnijim pitanjima odlučuje kao suverena i nezavisna država“, naveo je Torbica, koji je takođe pozvao ministre da u razmatranje uzmu predlog da se uvedu „internet lične karte“, za koje kaže da bi ukinuli anonimnost na društvenim mrežama i internetu“.

„Krajnje je vreme da se država pozabavi ozbiljno ovim pitanjem… Ukinimo anonimnost, pa će svako ko drugog vređa ili preti morati odgovara, što trenutno nije moguće“, naveo je on.

Na 4. posebnoj sednici Skupštine u 14. sazivu trenutno su 32 tačke dnevnog reda, među kojima i predlog izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, koje je podnela Vlada Srbije.