Izveštaj Fondacije Slavko Ćuruvija: Sudska zaštita nedovoljno efikasna u medijskim sporovima

Kako je rečeno na konferenciji u Beogradu na kojoj je predstavljen taj izveštaj, prošle godine je zabeležen rekordni broj krivičnih dela kada su u pitanju napadi na novinare, u kontekstu studentskih i građanskih protesta, a veliki broj slučajeva „neće ni dobiti presudu“.

„U analiziranim postupcima protiv Informera, Kurira, Alo, Novosti, Srpskog telegrafa i Republike, tužbeni zahtev usvojen je u celosti ili delimično u 93,7% analiziranih pravnosnažno okončanih predmeta. Nasuprot tome, u predmetima protiv medija Danas, Nova i KRIK, zabeležen je značajno niži procenat uspeha tužilaca“, kazali su sagovornici.

U delu koji analizira krivičnopravnu zaštitu novinara, izveštaj pokazuje da su pojedine redakcije, kako je ocenjeno, učestalo meta nasilja, pretnji, zastrašivanja i ometanja u radu, ali da se krivične prijave podnete zbog toga „ne razmatraju sa posebnim oprezom“.

„Nema reakcije od strane tužilastva, krivične prijave novinara uglavnom budu rutinski odbačene. Količina predmeta se povećava pred sudom, a samo se Viši sud bavi ovom temom. Najčešće su u pitanju povrede časti i ugleda, govor mržnje, pravo na privatnost, povećan je i broj tužbi gde se traži zaštita maloletnika – a pretpostavka nevinosti sve se češće i više krši“, rečeno je novinarima.

Analizirana je i visina traženih naknada štete, jer, kako je ocenjeno, previsoki zahtevi mogu ukazivati na Slap tužbe.

Uočeno je u tom izveštaju da su visoki odštetni zahtevi (preko milion dinara) češći protiv medija koji „retko krše Kodeks i koji kritički izveštavaju o vlasti“.

„Jedan od uočenih problema jeste uporno ponavljanje istih povreda od strane istih medija na štetu istih tužilaca, najčešće opozicionih političara. Analizirani sudski predmeti jasno ukazuju na to da su pojedini opozicioni političari godinama izloženi kontinuiranim negativnim kampanjama u provladinim medijima. O istoj ličnosti objavljuju se tekstovi identične ili slične sadržine, bez provere istinitosti navoda. Ovaj problem dodatno produbljuju niske dosuđene naknade štete, koje očigledno nisu prilagođene učestalosti i težini povreda, kako bi imale odvraćajući efekat“, rečeno je.

Sagovornici su ocenili da Srbija i dalje nema efikasan odgovor na problem Slap tužbi, uprkos, kako su naveli, direktnim upozorenjima Evropske komisije i rastu broja slučajeva koji „ozbiljno ugrožavaju rad istraživačkih medija, novinara i organizacija civilnog društva“.

„Mali broj novinara se obraća sudu za zaštitu svojih prava jer imaju naviku da se obraćaju Regulatornom telu za elektronske medije (REM) koji trenutno ne postoji, a institucije u državi su pasivne“, rečeno je.