Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se raspravlja o izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona, da Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope, već da ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka, da ih je prihvatila i kroz predložene zakone implementirala.
„Venecijanska komisija ovim mišljenjem pokazuje da januarske izmene (tih zakona) nisu bile korak u nazad. Takođe, mi pokazujemo da su Narodna skupština, Vlada Srbije, narodni poslanici, Ministarstvo pravde i svi ministri, spremni da učine dalje korake u reformi pravosuđa, jer moramo imati na umu da reforma nikad nije statična, da je to nešto što uvek može biti bolje i da su izmene koje se rade, uvek deo promišljanja i koraka u napred“, naveo je.
Venecijanska komisija navela je u mišljenju da je Srbija ispunila sedam od devet preporuka na izmene seta pravosudnih zakona koji su u januaru usvojeni na predlog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića, a ministar pravde je naveo da preostale dve preporuke „traže određeno vreme“.
„To je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer ne obuhvata samo tužilaštvo, već i sudove, policiju i druge institucije koje se bave tom oblašću. I sama Venecijanska komisija prepoznala je potrebu da se taj zakon izmeni, koji je već Srbija najavila time što smo formirali radnu grupu koja će izraditi analizu najboljeg modela gde pozicionirati Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehonolškog kriminala, zato što nema jedinstvene prakse ni u zemljama EU, zato što se uvek mora poštovati domaći pravni okvir“, kazao je Vujić.
Prema njegovim rečima, potvrđeno da su sva pitanja koja su bila predmet najveće pažnje u hitnom mišljenju Venecijanske komisije – adekvatno rešena.
„Konstatovana su i pitanja koja zahtevaju određeno vreme, kao što je konstatovano i pitanje vezano za reupućivanje, da je u delu nadležnosti Visokog saveta tužilaštva – ni Skupštine, ni izvršne vlasti, kao i da je to telo donosilo odluke u svojoj nadležnosti, transparentno i bez ikakve arbitrarnosti“, kazao je ministar.
U prvom mišljenju Venecijanske komisije, kako je dodao, bilo je konstatovano i da treba kadrovski jačati Tužilaštvo za organizovani kriminal da ne bi došlo do zaostatka u radu, nakon čega je konstatovano da je ta preporuka sprovedena u potpunosti i da je Visoki savet tužilaštva dodatno kadrovski ojačao to tužilaštvo time što je uputio veći broj tužilaca nego što je to slučaj bio pre.
„Ne možemo govoriti o bilo kakvoj nameri slabljenja Tužilaštva za organizovani kriminal“, naveo je Vujić.
Izmene i dopune pravosudnih zakona, kako je dodao, predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, ali i potvrdu „naše pune posvećenosti jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva, efikasnosti pravnog sistema i dostupnosti pravde građanima“.
„Zakoni su doneti u januaru sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada suda i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine i zakona koji su tada doneti i kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija što je i sama Venecijanska komisija konstatovala“, rekao je ministar pravde.
Dodao je da je Srbija bila sigurna da su ciljevi koji su postavljeni prvobitnim izmenama tih zakona – postavljeni u pravom smeru, kao i da ih je kroz konstruktivan razgovor sa stručnim telom moguće dodatno unaprediti.
Ministar je naveo i da je osnovana radna grupa za pripremu izmena zakona, da su održane javne rasprave, kao i nekoliko ciklusa konsultacija sa Venecijanskom komisijom, nakon čega je Venecijanska komisija usvojila mišljenje da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja, da su značajno unapređene pojedine preporuke, poput odlučivanja o prigovorima, međunarodne saradnje i upućivanja tužilaca.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.